Koji su najsunčaniji gradovi Evrope – istine i laži

Čeznete za sunčevom svetlošću i toplinom u ovim hladnim zimskim danima, dok posmatrate kroz prozor pahulje snega? Hteli smo da vam ponudimo spisak evropskih destinacija u koje da otputujete, ukoliko možete, da biste u tome najviše uživali.

Ali, ispostavilo se da i o tako egzaktnoj temi kruži dosta dezinformacija. Prvi izvor bio nam je sajt koji prenosi podatke raznih statističkih istraživanja sajta Statista.

On je objavio istraživanje kompanije „Holidu“, britanskog internet pretraživača za turističke destinacije, zasnovano na podacima prikupljenim sa sajta World Weather Online.

Ovo istraživanje preneli su mnogi kredibilni mediji i njegove podatke ćete uglavnom prve naći na internetu kada potražite najsunčanije gradove Evrope. A rezultati ne deluju nimalo sporno.

Dakle, prema „Holiduu“, najsunčaniji gradovi u Evropi nalaze se u Španiji. Od prvih deset gradova sa najviše sunca, čak šest ih je u ovoj zemlji, tri su u Italiji, i jedan u Francuskoj. U svakom slučaju, najveća garancija sunca je, logično, na Mediteranu. Idemo redom.

Na prvom mestu, kao grad koji u proseku ima 349 sunčanih sati mesečno, je Alikante, na jugu Španije.

Slede Katanija, na Siciliji, pa Mursija, Malaga, Mesina, Valensija, Nica, Granada, Las Palmas i na desetom mestu Palermo sa prosečno 340 sati sunca tokom meseca.

I mediji su se većinom zadovoljili time da od ovih podataka naprave vest.

Nama je bilo malo neobično. Prostom matematikom izračunato, ti gradovi su znači imali više od 11 sati sunca dnevno, u proseku. Svaki bogovetni dan! I zimi i leti.

Tragali smo za nastavkom spiska. I tu smo se dodatno iznenadili.

Sve do 30. mesta nastavila se dominacija španskih i italijanskih gradova, od tradicionalno sunčanih portugalskih i grčkih gradova jedino su na listi bili Atina na 18. i Lisabon na 27. mestu, od Kipra i Malte ni traga ni glasa.

A onda nam je za oko zapao podatak da je na 25. mestu švajcarski Cirih sa 329 sunčanih sati mesečno u proseku i shvatili smo da tu nešto nije u redu.

Proverom na izvornom sajtu World Weather Online, ustanovili smo da podaci uopšte ne odgovaraju istini. Prvi na listi, Alikante, koji je nesporno veoma sunčan grad, jeste imao 347 sati mesečno, ali samo tokom jula, dok je tokom zimskih meseci prosečan broj sunčanih sati padao na 240–280.

Atina je, primera radi, u avgustu imala 363 sata sunca. A našli smo i druge gradove na tom sajtu sa više sunca.

O „sirotom“ Cirihu da i ne pričamo, njegovi proseci sunčanih dana bili su među nižima u Evropi.

Nećemo ulaziti u to da li je nekom bilo u interesu da lažira podatke kako bi prodao aranžmane na tim turističkim destinacijama, ili je samo u pitanju površnost i neznanje „istraživača“. Ipak, neko je od tih podataka pravio i prenosio vest i nije se zapitao.

Sunce i dalje na Mediteranu sija najsjajnije, bez svake sumnje. Ali, zarad potpune slike, prenosimo vam informacije i iz drugih izvora.

Sajt Current Results, koji prikuplja podatke o nauci i vremenskim prilikama, napravio je takođe listu najsunčanijih većih gradova Evrope i na njemu je na prvom mestu prestonica Malte, Valeta, sa 2.957 sati sunca godišnje, što bi bilo 246 sati mesečno, u proseku. Za njom slede Marsej, Lisabon, Atina, Madrid, Monako, Nica, Tirana, Barselona i na 10. mestu Podgorica.

U obzir su, kažu, unete prestonice i metropole sa više od milion ljudi.

Lista na Vikipediji, sačinjena od podataka raznih nacionalnih meteoroloških stanica evropskih zemalja, je nešto šira i obuhvata i manje gradove.

Tu je neprikosnoveno na prvom mestu Kipar – Limasol sa 3.414 i prestonica Nikozija sa 3.314 sunčanih sati godišnje.

Slede Tavira u Portugaliji, pa malteška prestonica Valeta, portugalski Faro, španski Kadis i gradovi na grčkim ostrvima Kritu, Rodosu i Samosu, sa više od 3.000 sunčanih sati godišnje.

U stopu ih prate španski gradovi Mursija, Sevilja i Kordoba. U vrhu, sa oko 2.800 sati su i Lisabon, Atina i ... negde na 14. mestu naš pobednik sa početka priče – Alikante.

Da se razumemo, gde god od ovih destinacija da odete, sigurno ćete se sunca ogrejati. Ali, ako je za utehu, ni beogradskih 2.112 sati godišnje nije za bacanje. I svakako je više od ciriških 1.500.

I da dodamo, na internet portalima se krade i prepisuje masovno, osećamo to svakodnevno i na sopstvenoj koži. Ali eto, istine radi, savetujemo „kolegama“, koji bez blama, uz dva klika mišem, kopiraju tuđu vest i objave je kao svoju, da ponekad ipak provere izvor. Možda nije istinita.