Čitaj mi!

Zbog belog duda i svile nekad je mogla glava da se izgubi

Malo ljudi zna da je, pre vinogradarstva, Vršac bio deo Puta svile, a da je svilarstvo bila najrazvijenija privredna grana. Ovim zanatom bavila se većina stanovništva, a Vršac je bio centar svile za Evropu.

Bilo je to pre 300 godina kada su u Vršac svilarski zanat doneli Nemci iz okoline Rajne, iskoristivši neplodno tlo za sadnju dudova, uzgoj svilenih buba i proizvodnju svile.

„Velika zasluga pripada i čuvenoj vladarki Mariji Tereziji kada je donesena odluka da se svilara iz Temišvara prenese u Vršac 1773. godine i zapravo Vršac je tada postao centar svilarstva u čitavoj carevini“, kaže Ivana Ranimirov, direktorka Gradskog muzeja.

Svaka kuća morala je da ima zasađenih 10 dudova, jaja svilene bube dobijala su se besplatno, a devojke su obučavane za razvoj svilenih niti.

„Navodno postojala je i jedna veoma stroga mera – pretnja smrću za svakog ko bi se usudio da poseče drvo belog duda“, objašnjava Ranimirovićeva.

Najcenjeniji u tom poslu bio je poznati apotekar Jozef Hercog, koji je imao i privatni zavod za svilu. Njegova udovica Eva 1851. godine na izložbi u Londonu dobila je zlatnu medalju za sirovu svilu.

„Sama činjenica koliko je svilarstvo bilo razvijeno i značajno govori u prilog tome da je u školama širom Vojvodine svilarstvo bilo obavezan predmet. Takođe, plakati za naše pozorište su rađeni od svile, odnosno svila je korišćena kao materijal za štampanje i to predstavlja najstarije pozorišne reklame u našoj zemlji“, rekao je Stefan Mavrović, istoričar vršačkog Gradskog muzeja.

U prošlosti, gotovo sva naseljena mesta južnog Banata imala su svoju dudaru. Rasadnici su brojali na hiljade stabala i bili su pravo bogatstvo i ponos ovog dela Banata i generacija koje su brinule o njima.

Masovonom raskrčavanju dudova odolela su samo stabla koja se nalaze na putu između Vršca i Bele Crkve.

Ti dudovi jedini su svedoci istorije svilarstva ovog kraja. Danas naravno, nemaju ulogu u proizvodnji svile, ali služe kao vetrozaštitini pojas.

Svilastvo u Vršcu potpuno je zamrlo u drugoj polovini 19. veka kada primat preuzima vinogradarstvo, jer je proizvodnja vina bila rentabilnija pa su tada stabla dudova zamenili čokoti vinove loze.

broj komentara 2 pošalji komentar
(petak, 09. dec 2022, 03:05) - anonymous [neregistrovani]

Немци из околине Рајне, искористивши неплодно тло за садњу дудова

Neplodno? Vršac i okolina nemaju neplodno tlo, osim ako nešto posadiš u ribnjaku ili u Vršačkom jezeru, tu neće da nikne.

(četvrtak, 08. dec 2022, 19:07) - Радован [neregistrovani]

Свилена буба у Шумадији

Дуд се гаио и у Шумадији. Мени је прабаба причала о начину гајења свилене бубе и сакупљања-мотања свиле из чаура које су биле потопљене у кипућу воду. У дворишту постоји још неколико столетних стабала белог дуда, са њих су се брале гранчице са младим лишћем и храниле гусенице у наменским кутијама.
Радован
Село Балосаве