Natalijina ramonda, cvet feniks koji podseća na iskušenja i hrabrost vojnika u Velikom ratu

Natalijina ramonda - biljka je višestruke simoblike za srpski narod. Ova zaštićena vrsta poznata je i kao cvet feniks i govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao u Velikom ratu.

Ovaj cvet pronašao je u okolini Niša 1884. godine Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, i dao mu ime po kraljici Nataliji Obrenović.

Zanimljivo je da, i kada se potpuno osuši, čim se malo zalije, može ponovo da oživi.

Natalijina ramonda se nalazi na spisku retkih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena vrsta, kao prirodna retkost. Stanište joj je u pukotinama krečnjačkih stena na nadmorskoj visini od 350 do 2.150 metara, na primer na Suvoj planini, u Sićevačkoj klisuri.

Može se naći i na vrhu Kajmakčalana, gde su se vodile teške bitke u Velikom ratu. Preživela je ledeno doba pa se povukla u skrivene delove Balkana.

Natalijina ramonda cveta od druge polovine aprila do prve polovine maja.

Kajmakčalan - mesto jedne od najvažnijih bitaka u Prvom svetskom ratu i vrh planine Nidže na kojoj raste Natalijina ramonda. Srpskoj vojsci i cvetu zajedničko je i preživljavanje u izuzetno teškim uslovima - vojska je to pokazali na Solunskom frontu, cvet tokom ledenog doba.

„Interesantno je i kako je to otkriveno. Tako što je ruski botaničar, pregledajući herbarijske primerke ramondi, slučajno prosuo vodu po jednom herbarskom primerku i ono što ga je dočekalo jeste ponovo ozelenela biljka, koja kao da nije bila u herbarijumu. Upravo zbog ove osobine, zovemo ih i biljke koje vaskrsavaju", objasnila je čudesnu moć oživljavanja ove biljke Maja Lazarević sa Biološkog fakulteta.

„To je simbol srpskog naroda posle teškog povlačenja iz Albanije, najtežeg povlačenja u istoriji jedne vojske, kada je srpska vojska ostala u albanskim planinama, prežaljena od svih, i mnogi su mislili da se neće vratiti, ali kako kažu - Srbi su vaskrsli", rekao je istoričar Vitomir Stanković.

Pored cveta, na amblemu je i motiv trake Albanske spomenice.

„To je albanska lenta, i svi koji su prešli preko Albanije dobili su to kao znak da su prešli albansku golgotu. Treba da bude simbol iz tog razloga, da pokažemo svetu i našim mladima da, ipak, kroz istoriju srpski narod je postojao i da će živeti i dalje", dodao je Stanković.

Srbija je jedna od nekoliko zemalja na Balkanskom poluostrvu u kojima žive dve vrste ramonde - Natalijina i Serbika.

„A jedinstvena je što jedino u Srbiji, u okolini Niša, ove dve vrste žive zajedno, i tu dolazi do njihovog ukrštanja i stvaranja prirodnih hibridnih individua", izjavila je Lazarevićeva sa Biloškog fakulteta.

Osim na jugoistoku zemlje, moguće ju je videti i na jednom mestu u Beogradu.

U prestonici, dom Natalijine ramonde je Botanička bašta Jevremovac. Cvet se pojavljuje u proleće, a da bi biljka dostigla svoju punu veličinu, od 15 centimetara, potrebno je čak 20 do 30 godina. Zbog toga što je ugrožena vrsta, branje ove biljke strogo je zabranjeno.

Ramondu, kao i državu Srbiju, kao i narod - karakterišu izdržljivost i sposobnost oporavka iz veoma teških uslova.

„Natalijina ramonda je nežan cvet, ljubičaste boje, otkriven davne 1882. godine, nadomak Niša u Jelašničkoj klisuri, na lokalitetu zvanom Radov kamen. Biljka ima sitne male zelene listiće, sitno nazubljene i nežne cvetove. Cvet je građen od četiri do šest kruničnih listića i podseća, da kažem, na mali tanjirić. Raste na stenama, u surovim uslovima, što je i omogućilo njen opstanak tokom nepovoljnih delova godine kada nastupe velike suše i ona to može da preživi nekoliko nedelja pa i nekoliko meseci. Samo mala kap vode, nekoliko,  dovoljno je ovoj biljci da oživi ili, kako se to u narodu kaže - vaskrsne, i zato nosi naziv biljka feniks i vezuje se za stradanje i dizanje iz pepela srpske vojske u Prvom svetskom ratu", rekla je Dragana Nedeljković iz Zavoda za zaštitu prirode u Nišu.

Dvorski lekar dr Sava Petrović, kada ju je pronašao, smatrao je da je reč o srpskoj ramondi, ali je u saradnji sa Josifom Pančićem utvrđeno da je u pitanju nova vrsta, i u čast kraljice Natalije, biljka je dobila ime.

Razlika između dve ramonde odnosi se na nazubljenost listova.

„Kod Natalijine ramonde listovi su sitno nazubljeni, dok, kod srspke ramonde, oni su nešto manje nazubljeni. Razlika je i u kruničnim listićima", dodala je Nedeljkovićeva.

Sve ramonde su takozvani živi fosili, koji su živeli na planeti još pre oko 65 miliona godina. Biljka je danas retka i zaštićena je zakonom.