Velika zgrada kao malo selo - beogradski soliteri su zanimljiviji nego što mislite

U soliteru na Crvenom krstu živi oko 450 stanara i preko 80 pasa - pa u šali kažu, da su pravo malo selo. Stalno se nešto dešava, jedni odlaze, drugi dolaze, svi imaju želje, primedbe i sugestije.

Izazovi su brojni, a organizovati Skupštinu stanara na kojoj će biti svi prisutni je - skoro nemoguće. „To nikada nije moglo, jer nas ima kao Kineza", kaže stanar Danilo Đurasović.

„Ovde posao u mnogome olakšava portirska služba. Mi glasanja i odluke vezano za stambenu zajednicu vršimo preko portira. Tako da je to naša olakšavajuća okolnost, inače bi bilo jako teško. Morali bi ići od stana do stana", objašnjava upravnik zgrade Sergej Božović.

Centar su celog kraja, jer imaju i nuklearno sklonište, prostor za druženje i čuvare.

„Zgrada je izgrađena 1978. godine. Komšiluk i sa jedne i sa druge vertikale zgrade ima 143 stana ukupno u ovoj celoj zgradi. Bilo je jednom u novinama pod nazivom - Velika zgrada i jedno veliko selo. Danas je mnogo drugačije. Stariji ljudi su otišli, ili su dali stanove pod kiriju. Tako da se mi malo poznajemo", ispričala je stanarka Darinka Knežević.

„Pijemo kafu, sedimo, zavitlavamo se, pričamo viceve one stare o Muji i Hasi i bude nam fino", dodaje komšija Đurasović.

U jednom su, ipak, složni, upravniku, kažu, treba dati - orden. Nije lako, ali samo dogovor, kaže upravnik, kuću gradi. Bezbednost stanara i održavanje zgrade su prioriteti.

„Vremenom sam oguglao, tako da je meni sve to normalno. I ono što nije normalno, meni je postalo vremenom normalno", kaže upravnik Božović.

Oni na poslednjem spratu u jednom su, kažu, srećnici. Oni imaju najlepši pogled. Vidi se skoro ceo Beograd. 

„Pančevo, Frušku Goru i ovamo sve prema auto-putu prema Nišu. Uveče tek, to se čovek ne može opisati, mora da dođe da vidi kako to izgleda. To je nešto fantastično, a naročito kada se slavi Nova godina ili tako neki praznici, pa kad bude vatromet", priča Đurasović.

Kažu da nije lako kada se pokvari lift, kada su zemljotresi, selidbe, popravke ili kada je potrebno pozvati hitnu pomoć. Ponekad ih izbegavaju i prijatelji koji se plaše visine.

„Kad je potres baš je fino, ljuljaju se lusteri, sediš, pušiš cigaru i baš te briga. Sići ne možeš i to je to", ispričao je stanar Đurasović.

Ipak, sve ove povremene muke se, kažu, zaborave, jer vole ovaj soliter, a mnogi su u njemu i odrasli.