Svi koji skupljaju sličice znaju da se duplikati razmenjuju kod Terazijske česme

Uroš Milosavljević ne smatra sebe kolekcionarom ali sticajem okolnosti ima zavidnu kolekciju albuma svetskih prvenstava. Nije baš svaki kompletirao, ali se ovako na jednom mestu ne viđaju često.

Počeo je sa popunjavanjem pre skoro 50 godina i od tada nije prestao, niti je entuzijazam popustio. I danas sa istim žarom otvori kesicu, a ostao je i poneki trik u rukavu. Nekada je ipak, kaže, sve izgledalo drugačije.

„Prvi album je ovaj iz 74. kad sam još kao četvorogodišnji klinac sa ćaletom išao u prodavnicu. Tad su se kupovale cele reprezentacije, na masnom papiru, u bakalnici lokalnoj, 'Višnjici'. I onda dođeš kući i lepiš celu reprezentaciju. Nije bio problem da se skupi album. To je početak i to su neka moja najranija sećanja na detinjstvo“, kaže Uroš Milosavljević.

Za kompletiranje albuma danas, kao i praktično od 1978. godine, kada se prvi „Paninijev“ album pojavio kod nas, potreban je veliki broj kesica. Ipak, mnogo može da pomogne tradicionalna menjaža kod Terazijske česme. Ako nije loše vreme, nedeljom najviše, ali i ostalim danima atmosfera je uzavrela.

„Pronašli smo uglavnom sve koje nam fale i skoro je gotovo popunjavanje albuma, klinci će biti zbog toga srećni, i mi roditelji isto, time smo se bavili kad smo bili mali. I evo ovde kod hotela 'Moskva' dosta stranaca nas gleda, ništa im nije jasno, čime se mi to bavimo“, kaže jedan od sakupljača sličica.

Najmlađi su uglavnom najuporniji i najambiciozniji.

Za one koji ne vole neposrednu komunikaciju, postoji telefonska aplikacija kojom se albumi popunjavaju digitalno. Lepo izgleda, ali nije za staromodne. Ipak je razmena uživo za prave sakupljače i kolekcionare nezamenljiva, kao i tradicija. Ljubav prema sakupljanju sličica očigledno se prenosi sa kolena na koleno.