Česme Beograda - osveženje i prava vajarska dela

Najstarija česma u Beogradu je Vezirova česma. Sagradio ju je 1576. Mehmed-paša Sokolović na Kalemegdanu. Obnovljena je 2017. i spomenik je kulture.

„Možete da vidite da je to jedno višeslojno mesto gde je česma iz turskog perioda, a našli smo i antički bedem, tu su i ostaci austrijskog bedema a dole nisko ispod nas su i ostaci neolitskih kuća", rekla je Bojana Ibrajter Gazibara iz Zavoda za zaštitu spomenika Grada Beograda.

Među najstarije česme spada i Delijska česma. Tokom svog postojanja rušena je tri puta. Rekonstrukcijom ulice Kneza Mihaila 1987. podignuta je česma koja podseća na prethodnu.

Terazijska česma podignuta je 1860. godine u čast povratka kneza Miloša na presto. Za njenu velelepnu konstrukciju zaslužan je vajar Franc Loran. U vreme kada je podignuta, služila je za snabdevanje Beograđana vodom. Nekada se tu nalazila pijaca pa su ribu hladili u njoj.

Više od pola veka bila je u porti Crkve Svetog Petra i Pavla u Topčideru, vraćena je 1975. godine i od tada služi kao fontana.

Voda se u 19. veku sa česama i izvora organizovano prevozila kolskim zapregama za potrebe apoteka, kafana i mehana, kasapnica i konjušnica.

„U Mladenovcu, pak, jedna zanimljiva česma koja se zove Crkvenac ona je takođe spomenik kulture i podignuta je tokom Prvog svetskog rata u čast Škotlanđankama, medicinskim sestrama koje su negovale srpske ranjenike", dodaje Ibrajter Gazibara.

Boemsku četvrt Skadarliju, takođe krasi jedna česma. Izgrađena je 1966. godine i upravo na tom mestu obeležava se početak turističke sezone podizanjem zastave Skadarlije.

Na dnu ulice, preko puta Bajlonijeve pijace, nalazi se i Sebilj česma, poklon grada Sarajeva. Česme su priključene na gradski vodovod i voda iz njih može da se pije. Ali postoje i one koje nisu priključene.

„To su Hajdučka česma, Milošev konak, to su česme pri manastirima Rakovica i Sveta Petka na Kalemegdanu, miljakovački izvori. To je voda koja je izvorska, koja nije hlorisana koja nije podlegla procesu prečišćavanja, tako da njen mikrobiološki kvalitet znatno varira tokom godine. Zavisi od mnogo faktora od kiša, od godišnjeg doba ali i nažalost, na koji se način naši sugrađani ponašaju prilikom korišćenja tih česama", rekao je dr Sreten Zdravković iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

Gradski Zavod za javno zdravlje ispituje redovno kvalitet vode u česmama i na njihovom sajtu piše koja je za piće, a koja ne.