Plaže u Šapcu kraj Save - od trikoa, preko tregera i kupaćih haljinica

Sava, po kojoj je grad i dobio ime, od iskona je za Šapčane simbol života - put do bolje ekonomije, ali i vekovno odmorište. Prvi kej ovde je nastao na inicijativu kneza Ive od Semberije početkom 19. veka a krajem perioda - i prve plaže u okolini Starog mosta.

Kasnije, menjale su se društene prilike i lokacije za kupališta.

„Ovde je nekada je bila i Čumurkana, odnosno, carinarnica, gde se vodio vrlo intenzivan život na Savi, tu se dolazilo, trgovalo, švercovalo, preko puta je bila Austrougarska, i uopšte u to vreme, s kraja 19. i početkom 20. veka, nekako je bilo razumljivo da se u rekama kupaju vojnici, oficiri, carinici, lučki radnici, nekako je bilo prirodno da tu niste mogli da zateknete, na primer, žene ili gospodu", ispričala je Tatjana Markoivć, viši kustos Narodnog muzeja u Šapcu.

U to vreme, posebno je bilo interesantno ponašanje na plaži sa jasnim pravilima, a postojala su i kupatila. Branko Petrović, jedan od vlasnika, čak je pozivao Šapčane da dođu u njegovo kupatilo na šišanje i pedikir, u odvojen prostor za muškarce i žene.

Najviše fotografija, novinskih isečaka i zapisa o letu na Savi nekada, sačuvao je čuveni šabački hroničar Dragutin Dragan Petrović, ali one krajem 19. i početkom 20. veka, kada zakon dozvoljava zajedničko kupanje za muškarce i žene, i kada ženski kupaći kostimi, to jest - haljinice, postaju mnogo atraktivniji, kraći i otvoreniji.

Prateći modne trendove, jasna su bila pravila kako će izgledati kupaći kostimi.

„Znalo se koja dužina kupaćih kostima treba da bude kod žena, kod muškaraca je trebalo da bude neka vrsta trikoa, gore su imali tregere, pa su posle mogli da smaknu jedan treger", dodala je Markovićeva.

Na Savi je danas kupača sve manje. Voda je dostigla gotovo istorijski minimum.

Brojni su sprudovi i plićaci a čamci na suvom. Ipak, usahla nije ljubav Šapčana, koji tokom letnjih vrelina, najviše vremena na reci provode noću.