Umetnost staklenih perli na ostrvu Murano u Venecijanskoj laguni

Male, dragocene, šarene – to su venecijanske staklene perle, artefakti antičkog porekla, koje su za vreme Serenisime stvorile umetnost jedinstvenih karakteristika, koju i danas praktikuju „perleri“, kako ih u Veneciji nazivaju i koji tope, duvaju, oblikuju staklo u boji, jedno po jedno, pa stvaraju ogrlice, minđuše, priveske zahvaljujući kojima ne odumire tradicija vezana najviše za mesto Murano, predivno ostrvo u Venecijanskoj laguni.

Procenjuje se da na ovom ostrvu i okolini živi oko 150 umetnika koji su autentični nosioci znanja o ovoj umetnosti, o čemu svedoči i Murijel Balensi, koja se iz Pariza, u kome je imala dobro plaćen posao, preselila na ostrvo Murano jer se zaljubila u izradu perli i nimalo se ne kaje zbog izbora.

„Ovo je zanat, ali je iznad svega umetnost jer mi pokušavamo da prenesemo znanje, ali i iznova izmišljamo nove forme i dizajn. Zato je ova umetnost uvek nova jer mi zaista mnogo istražujemo. Mi smo kao slikari, kao na primer impresionisti, ili kao Leonardo da Vinči, koji je koristio četkicu za tačkice. Tako i mi, na neke perle stavljamo 30 do 35 boja da bismo dočarali, na primer, zalazak sunca. Moramo da budemo pažljivi kada doziramo boju i kojim redosledom šta radimo“, objašnjava Murijel Balensi.

Umetnost staklenih perli je drevna veština, vezana za preradu sirovina pomoću vatre. Najstariji venecijanski dokument svedoči još 983. godine o proizvodnji staklastih perli kao imitaciji dragog kamenja, dok je 1338. zabeleženo i monetarno stvaranje staklenih brojanica, pre svega u religiozne svrhe, ali bi se koristile i za druge stvari.

Prema legendi, Marko Polo je ovu umetnost doneo u Veneciju sa svojih putovanja po Aziji. Godine 1291. jednim dekretom Serenisime je naređeno da se svi umetnici presele na ostrvo Murano ne bi li se na taj način umanjio rizik od požara zbog rada sa pećima.

Da se napravi jedna velika perla treba oko dva sata neprekidnog rada, napominje umetnica Murijel Balensi.

„Ne mogu da spustim ruke dok radim, kako zbog pažnje koja treba da se posveti ovakvoj perli, tako i zbog njihove težine. Zato napravim samo dve ovakve perle dnevno jer to zahteva četiri sata neprekidnog rada, ali kod stakla nema povratka, to je i egzistencijalno iskustvo jer ako u poslednjem momentu nešto pogrešimo, moramo da budemo kreativni i smislimo šta dalje u toku rada jer ne smemo da spustimo ruke inače bismo sve upropastili“, dodaje kreatorka.

O umetnosti pravljena vaza, šolja i perli od stakla napravljene su i serije kao i rijaliti šou na Netfliksu i Amazonu u kome se takmiče majstori ovog zanata. Pre dve godine je Zajednica venecijanskih perli, koju predstavlja Komitet za zaštitu umetnosti venecijanskih staklenih bisera, podnela kandidaturu za upis na Uneskovu listu i za Veneciju je to prva registracija nematerijalnog nasleđa na listi Uneskove kulturne baštine.