Put do hlebnog zrna – „Triba se dobro najisti i kosu namistiti”

Dok moćne moderne mašine efikasno sakupljaju pšenicu sa polja, risari i risaruše, na severu Bačke neguju vekovne žetelačke običaje tradicionalne kosidbe.

„Prvo, važna je snaga da bi bio dobar risar, a da bi bio dobar risar, triba i znat – i to dobro znat. Triba prvo dobro kosu otkovat, da je dobra kosa, da je dobro namistite. Ostalo mi duboko zapisano to i ljudi su bili kadgod veseli, pivali, žviždili, mulatovali s kosom", ispričao je risar i kosač Grgo Pećerić.

„Posao risaruše je da skuplja žito za koscom, da ga slaže na uže, da gleda da ne ostane za njom ništa, da što bolje pokupi, da ne pravi zdravo velike snopove, posle je teško to i vezati", kaže risaruša, pomoćnica kosača, Marica Milašin.

Dobra risaruša je ona koja se u celom tom poslu zna i lako snaći.

Da bi se dobro obavio težački posao, domaćice se trude da na risarskom doručku bude obilje kaloričnih domaćih proizvoda.

„Risarski doručak, mi kažemo ručak, zašto je on važan. Triba se dobro najisti, jer težak je to poso, da bi ljudi imali dosta energije, snage. Ima slanine, kiseline, luka, šunke, paprike…", objašnjava Marija Bošnjak iz Male Bosne.

Već četiri veka bunjevačka zajednica na ovim prostorima svoj opstanak temelji na obradi zemlje i proizvodnji hlebnog žita.

„To je završni čin jedne proizvodnje u koju su Bunjevci vekovima ulagali, jer je to bio način da se obezbedi da ima za godinu dana kruva i da porodica može da opstane", istakao je Nikola Babić iz Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine.

Negovanje žetelačke tradicije danas dobija novi smisao.

„U ovoj globalnoj krizi koja je zavladala svetom, tek sada vidimo šta je žito, to je jedno neprocenjivo blago sa kojim na severu zemlje raspolaže država Srbija sa nepreglednim njivama i to je dokaz da Srbija neće biti gladna", kaže gradonačelnik Subotice Stevan Bakić.

Žetelačke svečanosti bunjevačke zajednice u Srbiji nastavljaju se sve do 15. avgusta kada će na Dan dužijance simbolično biti predat prvi hleb od novog žita.