Da li ste čuli za slatkaču i znate li kako su radile kraljevske ledenice u Jevremovcu

Kada je gospodar Jevrem zasadio voćnjak pre više od 130 godina nije ni slutio da će jabuka slatkača, bela trešnja i kruška lubeničarka jednoga dana biti retke sorte u Srbiji. Da ih u Botaničkoj bašti ne čuvaju i paze, bile bi već odavno zaboravljene.

Na pet hetara zemljišta bilo je trešanja, šljiva, jabuka. krušaka... U dragulju Beograda, bašti Jevremovac, danas se gaji po jedno stablo svake stare sorte, zasađeno prošle godine.

„Stare sorte su izuzetno velikog diverziteta. Prema nekoj stručnoj literaturi samo u Srbiji i Crnoj Gori ima preko 350 sorti jabuka. Pogledajte koje je to bogatstvo i diverzitet. Ako imamo diverzitet u voćnjaku, imamo diverzitet u tanjiru", kaže Ivana Radović iz Eko-pokreta Okvir života.

Voćnjak deda Jevrema poklonio je Milan Obrenović 1889. godine Josifu Pančiću da napravi novu baštu, jer je njegovu dva puta poplavio Dunav.

Uslov je bio da ona nosi dedino ime. Da je ovde bio voćnjak svedoče takozvane kraljevske ledenice. U podrumu ove zgrade nekada su se čuvale namirnice za dvorsku kuhinju.

„U samim ledenicama, smatra se, da su tokom zime sam led na table, donosili u taj donji nivo podruma i da su u njemu slagali red slame, red leda i tako čuvali namirnice. Smatra se da je posluga dvora jednom dnevno imala pravo da uđe u te ledenice, pokupi namirnice za pripremu tog dana i na taj način su dopremali hranu na dvor", izjavila je Olivera Popović, PR Botaničke bašte Jevremovac.

Nije ni na dvoru bilo jednostavno, ali nekada je iz svakog dvorišta dopirao miris rakije od kruške, a u podrumima se čuvalo slatko od belih trešanja, džem od šljiva ili kompot od jabuka.

„Stariji ljudi zapravo jako dobro poznaju ove stare sorte, čak znaju i njihov ukus, sećaju se iz detinjestva, međutim nisu ih probali desetinama godina. Što se tiče mlađe generacije, one uglavno ne znaju za ove sorte ali žele da ih probaju, vrlo su zainteresovani", dodala je Radovićeva.

Možda bi pre nego što probaju avokado, mango, papaju ili čija semenke, mladima trebalo ponuditi lubeničarku, petrovaču, požegaču, madžarku. Nisu tako zvučna imena, ali svakako su egzotične vrste.