Lepa Brena i nema problema ili kako posluje srpski dućan u turskoj čaršiji

„Komšija, kako si? Dobro si, ali nema pare“, kada čuju srpski u isto vreme i pitaju i odgovaraju Turci koji trguju u Kušadasiju, jednom od najvećih turističkih centara ove zemlje. Neretko, simpatično dobace i da zbog besparice „nema problema jer je tu Lepa Brena“ – za mnoge jedino prepoznatljivo ime sa Balkana.

Dovike visprenih trgovaca dopunjuje turski melos pomešan sa glasom hodže i stotine šarenih izloga. Na jednom od njih, prodavac se hvali kako je jeftiniji od srpskih marketa.

Ulazim da proverim u čemu je štos, a tu me dočekuje Luka Ajdović. Nudi da mi uz čaj od nara ispriča svoju priču.

„Brat Filip i ja radnju držimo evo već 25 godina. Ovo sa natpisom je bila fora. Prijateljica mi je rekla da je zanimljivo da napišemo kako smo jeftiniji od 'Rodića', pa smo onda 2006. ili 2007. godine ubacili i Miškovića. Posle toga nikoga nismo dodavali“, kroz osmeh prepričava Luka i dodaje kako mu ovaj natpis dovodi dosta turista, i to ne samo iz Srbije, koji se često fotografišu ispred njegove radnje.

Dok razgledam takozvani „srpski zid“ na kom se nalaze kutije domaćih slatkiša, srpski novac i zastava kao i poruke turista... pitam ga i otkud on u ovoj zemlji.

„Ja sam treća generacija u Turskoj. Moj deda je došao 1955. godine iz Tuzle, a baka mi je iz Dobanovaca kod Beograda. Živeli su na Altini u Zemunu. Posle Drugog svetskog rata bila je velika nemaština pa su rešili da sreću okušaju u Turskoj. Stigli su zahvaljujući dedinom drugu koji se obreo u Istanbulu. Deda je ubrzo dobio ponudu za posao u Izmiru, gde je posle nekoliko godina kupio svoju zemlju da uzgaja pamuk“, priča Luka na tečnom srpskom.

Luka ima petoricu braće. Svi drže radnje sa turskim slatkišima širom zemlje, koju, kako pokazuju podaci Svetske turističke organizacije, za godinu dana poseti oko četrdeset miliona turista. To je svrstava na visoko šesto mesto najposećenijih destinacija. Rat u Siriji, potom korona, pa sada i rat u Ukrajini utiču na broj turista, ali i na poslovanje malih dućana.

Žali se ovaj trgovac kako je u poslednjih godinu dana gorivo u Turskoj poskupelo čak pet puta, što je uticalo i na ostale namirnice.

„Kilogram šećera je, prošle godine u oktobru na kraju sezone, koštao sedam lira, a sada je 22 lire. To je tri puta više i isto toliko je poskupela moja roba, a čak 80 odsto mojih proizvoda je sa šećerom. Rast cena turisti i ne primete toliko jer je njima jedan evro isti i ove i prošle godine. Ali lokalno stanovništvo oseća i te kako, a inflaciju naročito oseća južni deo Turske“, navodi Ajdović i dodaje kako njegova roba stiže iz Izmira.

Nije turska kafa nego čaj

Svašta je uspelo da se smesti u njegovu radnju. Počasno mesto zauzima najtraženiji „sultan-čaj“, tik do njega nezaobilazne baklave sa pistaćima, ratluk sa „nutelom“, urmašice, društvo im prave i začini. Mnogo toga bi turisti želeli da ponesu iz ove šarolike zemlje.

„Tradicionalno, najviše se traži ratluk sa narom i čajevi. Malo je poznato da Turci ne piju kafu već samo čaj. Dosta se prodaju i začini za meso, ribu, krompir... Na primer, tražen je sumak – specifičan turski začin koji se uzgaja samo na granici sa Sirijom“, kaže ovaj trgovac i dodaje kako je u Turskoj cenkanje nezaobilazno.

„To je ovde staro pravilo. Turisti su čuli da u Turskoj ima cenkanja i zato pokušavaju da dodatno obore cenu. Čim nam uđe turista u radnju možemo da procenimo kakav je kupac i koliko je spreman da potroši. Mada, kod mene se manje cenka, jer ja skoro za svaku zemlju imam posebnu cenu. Na Srbima se trudim da najmanje zaradim, dok su cene visoke za goste sa kruzera, Engleze i Irce, koji su najčešći turisti i ostavljaju najviše novca“, objašnjava dugogodišnji prodavac na turskom bazaru.

Radnja sa slatkišima novac mu donosi tokom leta. Zimi pravi maslinovo ulje, jer porodično imaju više od dve i po hiljade stabala maslina, a tokom cele godine uzgaja stoku. Izazovno je, kaže, bilo preživeti koronu.

„Ovde u Kušadasiju 90 posto ljudi živi od turizma. Poslednje tri godine je bilo onako – teško, ali ove godine turizam ponovo oživljava jer se kruzeri polako vraćaju. Nije to onoliko koliko smo mi očekivali, ali biće bolje koliko-toliko“, kroz osmeh zaključuje Luka.

U srcu je kaže zvezdaš. Redovno posećuje Srbiju, gde ima dosta prijatelja i rodbine. Već više od deset godina planira da radnju sa turskim slatkišima otvori u Beogradu. Čak je i pronašao lokal na Kalenićevoj pijaci, ali njegove male planove pokvare velika svetska zbivanja. Ipak, nada se da će uskoro uspeti da spoji Srbiju sa ovom zemljom od 80 miliona stanovnika. Veruje da su ratluk i baklave pravi način za to.