Harfa zvuči, ali i izgleda otmeno, a svira se uz posebnu ljubav

Harfa je jedan od najvećih i najsloženijih muzičkih instrumenata. U Srbiji se do sada obrazovalo tek stotinak harfista, a većina je, kažu, otišla u inostranstvo. Ipak, zahvaljujući neobičnoj ideji jedne Željke, ovaj redak instrument, sve je popularniji u Srbiji, ali i šire.

Zvuče, ali i izgledaju – otmeno. Obično ih viđamo u nekim svečanim prilikama ili poznatim restoranima. Ovo je redak i skup instrument. Ima čak 48 žica i sedam pedala. Svira se i nogama i rukama.

Bitno je uskladiti pokrete, jer ako se zakasni, nije baš prijatno. Željka harfu svira više od dvadeset godina, a danas tome uči druge.

„Za učenje harfe se odlučuju različiti ljudi. To su i deca od četri, pet godina, ali i stariji ljudi, preko čak 70 godina koji počinju da sviraju harfu iz hobija. Svi vole da sviraju poznate teme iz filmova i vidim da uživaju svirajući to svojim prijateljima i da se nekako druže kroz to“, kaže Željka Milošević, harfistkinja.

Harfa kod nas postaje sve popularnija, jer je i sve dostupnija, dodaje Željka. Ne svira se na njoj samo klasična muzika, već i obrade pop-rok.

„I ja lično najviše sviram obrade popularne muzike na proslavama, venčanjima, korporativnim događajima i to izvodim na različitim verzijama harfe. Između ostalog, tu je i električna harfa, koja je retka, mislim da je čak i jedina kod nas“, napominje harfistkinja.

Teško je putovati s tako velikim instrumentom, pa je pre nekoliko godina došla na ideju da napravi male, lake i izdržljive harfe. Ubrzo su, u šali kaže, postale poznate jer su mogle lako da se spakaju. Naručuju ih iz celog sveta, a nastaju u maloj radionici na Zvezdari.

„Kao i za svaki instrument, prvo treba odabrati dobro drvo. Mi harfe izrađujemo od javora i ostavljamo ih u toj natur boji, znači ne farbamo ih. Ukrašavamo ih samo sa jednom braon linijom koja je od oraha, ali to ne utiče na zvuk. Drvo se priprema određeno vreme, zatim ide u obradu, a nakon toga dolazi najduži proces, a to je 'oživljavanje' harfi“, objašnjava Željka.

„Oživljavanjem harfi se bavim lično ja. Ono počinje postavljanjem žica, ali nije poenta samo zakačiti te žice, nego ih postepeno zavezati, osluškivati tu harfu, posmatrati kako se ona ponaša, davati joj dušu. I zbog toga je jako bitno moje lično raspoloženje u tom trenutku, jer se to nekako direktno prenosi“, dodaje harfistkinja.

Biti harfista u Srbiji, kaže, nije lako. Interesovanje šire publike je malo, a trud ogroman. Održavaju se uglavnom manja takmičenja, a solo koncerti su prava retkost. Ipak, kaže Željka, u toj retkosti je draž, jer se harfe mogu svirati samo uz posebnu ljubav.