Kalemegdanski rt – svedok obala Panonskog mora koje je zapljuskivalo obale Beograda

Verovatno ni mnogi Beograđani ne znaju da je okolina Beograda nekada bila pod morem. Odmah ispod spomenika „Pobednik“ na Kalemegdanu nalaze se ostaci nekadašnjeg Panonskog mora.

„Prosečnom čoveku je jako teško zamisliti da je ovde pre nekih petnaestak miliona godina bio potpuno drugačiji krajolik. Ovde je bilo jedno plitko, toplo more, koje je u stvari bilo obala Panonskog mora. Zahvaljujući mirnijoj zoni, došlo je do odlaganja različitog materijala i formirali su se koralni sprudovi. Jedan od većih koralnih sprudova proteže se od Kalemegdana do Tašmajdana, a drugi morski sprud kreće od Savskog pristaništa preko Slavije do Vračara“, rekla je profesorka geologije Dušica Petrašinović.

Između zidova tvrđave nataložena je fosilna fauna mekušaca, školjki i puževa. Celokupan geološki ambijent predstavlja pravu prirodnu i istorijsku retkost, zbog čega je Kalemegdanski sprud i promovisan u evropsku kategoriju objekata kada je geonasleđe Srbije u pitanju.

„Zanimljivost samog lokaliteta je to što je tašmajdanski ili lajtovački krečnjak, kako se zove po jednom lokalitetu u Mađarskoj gde je prvi put i osmotren i prvi put opisan, predstavljao materijal za gradnju samog Kalemegdana, Kalemegdanske tvrđave i svih tih starijih objekata na prostoru grada i za vreme Rimljana, Vizantijaca i Turaka, a kasnije smo i mi u srednjem veku uzimali od istog tog tašmajdanskog kamena, odnosno od materijala sa područja grada ili njegove bliže okoline", istakla je Dušica Petrašinović.

Prvi podaci o kalemegdanskom prirodnom dobru datiraju još iz 1886. godine, kada je Jovan Žujović identifikovao fosilne ostatke na zidovima Kalemegdanske tvrđave koja je tu izgrađena. Međutim, danas ne vodimo dovoljno računa o ovakvim prirodnim dobrima.

„Ovaj lokalitet je jako davno prepoznat kao nešto što treba da bude naše geo-nasleđe, još 60-ih godina prošlog veka on je stavljen pod zaštitu. Međutim, kako je vreme odmicalo, tako su nemarnost i nebriga doveli do toga da svi ti geološki lokaliteti koji su prepoznati kao naše geo-nasleđe i uopšte kulturno blago može se reći – zapušteni“, naglasila je profesorka Petrašinović.

Početkom 2021. godine ovaj prostor, pod nazivom Kalemegdanski rt, stavljen je pod režim zaštite drugog i trećeg stepena i proglašen je za spomenik prirode. I pored toga, danas nema čak ni prikladne table koja bi posetioce informisala o značaju lokaliteta.