Zašto su Italijanima portiri u zgradi toliko važni

Čuvari – oni brinu o tome da sve bude čisto, da stanari dobijaju poštu, da niko neovlašćen ne uđe u zgradu. To su portiri, tradicionalno zanimanje u Italiji o kome su snimljeni filmovi i bez koga život u italijanskim kondominijumima ne bi bio ono što jeste. Zanimanje koje je uprkos novim tehnologijama i načinima zaštite zgrade sve traženije.

„Ovaj posao radim već 27 godina, praktično čitav život. Ovo je lep posao, naporan, ali ti pruža i dosta satisfakcije. Naš posao je iznad svega da sve bude čisto i uredno, naročito je važno da ulaz u zgradu bude lep i sve ono što vidite oko recepcije, ali i pružanje pomoći stanarima. Donosimo im poštu, dočekujemo poštare i kurire koji donose pakete, a sve to uz osmeh i 'dobar dan', 'dobro veče'. Dakle, naš posao je da pružimo dobrodošlicu svima koji ulaze u našu zgradu“, kaže Pino, portir iz Milana.

Italijanski portiri često imaju i stan u istoj zgradi u kojoj rade, dok oni koji nemaju smeštaj imaju neke druge pogodnosti koje doprinose da se njihova plata od osnovnih 1.100 evra poveća. Portir mora da bude osoba od poverenja, skrupulozna, kojoj stanari zgrade mogu da povere i ključeve od stana.

„Mi smo jedna vrsta velike porodice, nakon 27 godina posla, sa mnogima smo na 'ti', mnogi to ne žele pa smo i dalje na 'vi'. Imamo i ključeve od mnogih stanova i to je velika odgovornost, naročito nam ih ostavljaju kad idu na odmor i mi brinemo o sigurnosti, a istovremeno im i zalivamo cveće, odnosimo poštu u stan, tako da kada se vrate sa odmora sve bude kako treba. Osim toga nam ostavljaju novac ako treba nešto da se plati, na primer kad dođu kuriri i potrebno je platiti za paket, dakle imaju puno poverenje u nas koje je sticano godinama. Ja bih ovaj posao ponovo izabrao, jer volim da budem u kontaktu sa ljudima, da ćaskam, zaista volim ovaj posao“, poručuje Pino.

U velikim gradovima 75 odsto zgrada ima portire, a njih 74 odsto su stranci, najčešće Filipinci, imigranti iz Šri Lanke, Peruanci i Albanci, mada ima dosta i Italijana.

Portiri su neizostavna figura u italijanskim filmovima, a njihovo prisustvo u stvarnom životu daje osećaj sigurnosti, pripadnosti i zajednice, a kada su na bolovanju ili odmoru njihovo odsustvo se oseća. I mada su mnogi smatrali da će se ovo zanimanje izgubiti vremenom, na sreću nije tako i zanimanje portira ima sve važniju ulogu u životu Italijana.