Tamo gde se vozi venecijanskim stilom, pomoću motke, na Moravi je - „najlepša tišinka“

U naredna tri meseca, od visećeg do novog mosta u Trsteniku dozvoljen je samo rekreativni ribolov, jednim štapom, isključivo fider tehnikom.

Tako se čuva riblji fond i izbegava ranjavanje ribe, prvenstveno mrene, a uskoro i skobalja koji u jatima stižu sa pojavom ozbiljnijih mrazeva.

„Na plovak nema pecanja u zimovniku, nego samo može da se peca na čekanje. To je sa olovom i sa hranilicom", kaže penzioner iz Trstenika Zoran Naumović koji dodaje da to pravilo ribolovci poštuju.

„Tu ima kanal. Sad taj kanal ima preko dva, dva i po, tri metra dubinu. I one se tu takoreći lageruju. Mirno im je tiho. Naša uprava je tražila kada su bili navalili Kragujevčani mnogo, pa su dolazili tu, trsili, riblji fond da bi se sačuvao. Jer sad ovi svi koji sad čuvaju vodu niko ne poribljava. Nekad bilo u oktobru se bacalo po 800, 900 kila šaranovine, štuka puštana. Sad se ništa ne pušta , izlovljava se", kaže Dragan Ranković Švaba, ribolovac iz Trstenika.

Zbog niskog vodostaja i stenovitog dna, čamac se vozi venecijanskim stilom, uz pomoć motke.

I dan danas je ova veština cenjena među svim generacijama, tako da se tokom leta organizuju trke čamaca.

„I onda je tu dolazilo do drugih veština. Ko bolje pliva, ko bolje skače, ko je bolji ribolovac, i tako dalje. Jednostavno grad koji je na reci je vezan za život na reci i ako tu nisi uspešan, nisi baš bio popularan u društvu", ispričao je Dejan Marković, ribolovac i ugostitelj iz Trstenika.

Bez obzira na godišnje doba, temperaturu, obale Morave mesto su okupljanja i druženja, posebno starijih generacija.

„Tu sam na Moravi preko 50 godina. Nisam neki strastven ribolovac, ali volim da dođem jer šta ću kući, ako ostanem sa ženom pošto su godine u pitanju, stalno nešto. Te uradi ovo, te vidi kakvo ti je dvorište, te daj ovo, te daj. Ovako pobegneš na Moravu, mir i tišinka stvarno je odmor za nas", rekao je penzioner iz Trstenika Slavomir Obradović.

„Vode donesu svakojako smeće, plastike i tako dalje, ali uglavnom se trudimo da to ostane čisto . Negujemo obalu koliko je to u našoj moći, treba da je sačuvamo i da nam je to utočište od svega", dodaje Marković.

Naizgled pitoma reka, posle kiša često i nabuja. Dok ne prođu velike vode,  povlače se i čamdžije i ribolovci. Ćud najopevanije reke, ovde kažu, treba poštovati i na taj način zaslužiti svu blagodet kojom su rođenjem Trsteničani nagrađeni.