Fabrika nameštaja u Zrenjaninu posle vek i po postojanja završila u muzeju

Fabriku nameštaja osnovao je Anton Bence 1861. godine kao malu stolarsku i tapetarsku radionicu, ali je brzo morao da se prilagode tržištu i želji, prvenstveno imućnih, građana da prate svetske tokove u opremanju svojih domova.

Stariji Zrenjaninci se i danas sećaju da je za komade nameštaja u duborezu trebalo mesecima čekati da se izrade.

„Trpezarijski astal, tu je trebalo upotrebiti jako puno vremena, gde nije mogao jedan čovek da radi, nego više ljudi da bi se tako nešto lepo napravilo i da bi ostalo za uspomenu, za večnost. Jer to je večno“, navodi Sava Mađarov.

Pred Drugi svetski rat izrađivali su 1.500 soba, 200 komada kancelarijskog i 2.100 raznog drugog nameštaja godišnje. Nakon nacionalizacije i modernizacije, sedmadesetih se izvozilo 40 odsto proizvodnog programa.

Potomci Antona Bencea su i tada radili u fabrici i uticali da se zadrži umetnička nota koja je u 19. veku počela neobarokom.

„Kasnije se to kroz dvadeseti vek širilo na stilove kao što su secesija, art deko. Posle Drugog svetskog rata pojava funkcionalizma, jednostavnog praktičnog nameštaja. Pa, onda opet kasnije, sedamdesetih se vraćamo nekim neostilovima, pa dobijemo neke neobarokne garniture. Tako da sa ovom fabrikom nameštaja bukvalno smo pratili sve svetske trendove“, objašnjava Dejan Vogrić, autor izložbe.

U poslednjoj fazi socijalizma fabrika je zapošljavala 800 radnika, a privatizovana je 2003. gofinr. Pod naletom konkurencije proizvodnja je opadala i fabrika je nestala. U proizvodnom krugu i pogonima danas se nalazi Slobodna zona Zrenjanin.