Kula Geneks, kulturno dobro Beograda i noćna mora njenih stanara

Geneks kula – jedno od čeda arhitektonskog brutalizma na Novom Beogradu, koja je pre nekoliko dana proglašena za kulturno dobro, već godinama nije u zavidnom stanju.

„Ovde živim od septembra 1979. godine. Zgrada je bila završena, dok ovaj prilazni plato nije bio završen a i danas nije isto tako završen. Ovo je izuzetno interesantan objekat, jer spada među prve objekte koji je građen na način na koji je uređena zgrada Geneksa. Znači kompletno livena u betonu, bez metalnih konstrukcija kao što se radilo nekada. I stalno je prisutan veliki broj ljudi koji dolazi da je vidi“, kaže stanar Vasilije Mitrović.

U ulazu 41 A ima 62 stana, oko 200 ljudi tu stanuje, dok je ulaz 41 B veći i ima dvostruko više stanara.

„Ova zgrada je naš najveći problem. Jer ona je u stvari u stečaju i mi tu ne možemo ništa da uradimo. Zbog toga mi ne možemo da renoviramo ovaj plato, ne možemo da sredimo izlaz na krov“, kaže upravnik zgrade Božidar Stavrić.

Pre nekoliko dana jedan od stanara je zbog lošeg osvetljenja pao i slomio ruku i kuk.

„Zovem javno osvetljenje da pitam zašt nam ne stave osvetljenje. Oni kažu da smo mi neka posebna zgrada i ne možemo njima da se obratimo. Znači mi smo u nekom vakuumu, niti imamo neke koristi što smo spomenik kulture niti mi sami možemo nešto da radimo“, ističe Stavrić.

Vlada Srbije je stambeno-poslovni centar Geneks proglasila za kulturno dobro, na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Zapadana kapija Beograda građena je od 1970. do 1980. godine, prema projektu Mihajla Mitrovića, jednog od najproduktivnijih arhitekata Jugoslavije. To je bila najviša i prva pametna zgrada na Balkanu u ono vreme.

„Zato što je ona imala kompjuterski centar, odakle je kontrolisano grejanje, hlađenje, elektronika, liftovi. To je bila kao što sam rekla najviša zgrada od 117,76 metara. Zgrada se sastoji iz dve kule, jedna stambena, jedna poslovna, koja je na 26. spratu bila povezana. One su funkcionalno razdvojene, ali su u najvišim spratovima povezane jednom vrstom mosta iznad poslovne kule se nekada nalazio restoran i po tome je zgrada Geneksa bila jedinstvena u svetu, zato što je taj restoran tada imao pokretni pod“, objašnjava Ivana Vesković, istoričarka umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Nekada reprezentativno zdanje sada izgleda potpuno drugačije. Međutim, novi status neće olakšati stanarima da reše osnovne stambene probleme.

„Taj objekat jeste u jako lošem stanju u smislu da zahteva određene intervencije obnove, ne samo samih objekata već i onog parternog dela, prilaza samim kulama. To znači da sve intervencije moraju biti prema uslovima i saglasnosti Zavoda“, kaže Veskovićeva.

Stanari ove zgrade dobijali su novac od postavljanja reklama. To se, na njihovo zadovoljsvo, novim statusom neće promeniti. Inače, uz zgradu Geneksa za kulturno istorijsku celinu proglašen je i Tašmajdan sa univerzitetskim centrom, Glavna pošta, Tehnički fakulteti, Arhiv Srbije, Crkva Svetog Marka, Hotel Metropol i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“.