Još je Sokrat govorio „Znam da ništa ne znam“ – šta je Daning-Krugerov efekat

Obrazac ponašanja koji podrazumeva nerealno pozitivnu sliku o sopstvenim sposobnostima naziva se Daning - Krugerov efekat. Ovaj psihološki fenomen prvi put je definisan 1999. godine kada su psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger, na osnovu istraživanja, zaključili da postoje ljudi kojima je teško da nepristrasno sude o sebi. 

„To je jedna vrsta kognitivne pristrasnosti, gde neko ko nema znanje i veštine sebe nerealno pozitivno procenjuje da ima ta znanja i veštine više u odnosu na druge ljude. Taj fenomen nazivamo i dvostruko prokletstvo - osoba ne samo što nešto ne zna ili ne ume, već nije ni sposobna da zna - da ne zna", objašnjava psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović.

Neretko, u svakodnevnom životu, primećujemo da su glasniji oni koji manje znaju, dok „mudriji ćute''. 

„Ljudi koji su najobrazovaniji, najstručniji ili najinteligentniji upravo imaju jedan sveobuhvatni pogled na svet i znaju koliko ne znaju, tako da oni ne procenjuju sebe kao da su potpuno nekompetentni, ali mogu da imaju jednu percepciju da smatraju da i drugi znaju to što oni znaju - to je tzv. suprotni efekat iluzije inferiornosti. To je sada jedan veliki paradoks - da bih znala ono što ne znam, moram mnogo da znam. To je ono što naš narod kaže - blaženi u neznanju", dodala je Pavlovićeva.

Osobe sa Daning-Krugerovim sindromom prepoznaju se najčeše po tome što u društvu vode glavnu reč, nameću svoje mišljenje, donose zaključke na osnovu netačnih i neproverenih činjenica. 

„Kada bi moglo nekih 10 do 20 odsto da se koristi u nekim situacijama kod ljudi da ih dodatno motiviše, da im da malo samopouzdanja, prosto da ih nekad natera da ne izbegavaju neke stvari, da misle da mogu malo više od onoga što mogu - ali samo u malim dozama... Zato što u velikim dozama, koje je potpuno odstupanje između realnosti i onoga što mogu i onoga što mislim da mogu, to može da bude jako opasno", objasnila je Pavlovićeva.

Daning-Krugerov efekat je fenomen koji pogađa sve ljude u nekom trenutku.

Neki od nas misle da su bolji vozači, drugi da su gramatički kompetentniji, treći da bolje razumeju ljude.

Iako smo ponekad u pravu, treba da se potrudimo oko sticanja realne slike o našim sposobnostima i češće bi trebalo da se zapitamo gde grešimo.