I moderni odžačari koji, umesto četke koriste savremene metode rada, verovatno će vam doneti sreću

Četku za čišćenje dimnjaka, Danijel Jovanović iz Valjeva, na posao više ne nosi. Samo nam je pozirao pred kamerom, sa cilindrom i u satenskom odelu, poput odžačara sa novogodišnjih čestitki. To je i privuklo pažnju Valjevaca na početku njegove karijere.

Od ove sezone primenjuje novi alat za čišćenje dimnjaka, koji je osmišljen u Italiji.

„Nije samo stvar da nešto bude inovativno, nego da pruži neki učinak. Tradicionalno čišćenje dimnjaka, recimo, kada su dimnjaci bili smoljavi, taj posao je mogao da traje po tri, četiri sata. To je višeslojno, treba da se pali, to je trajalo tri, četiri sata, u nekim ekstremnim slučajevima mora da se angažuju vatrogasci preventivno da budu i zaista vrebaju velike temperature. Ovim sistemom se to smanjilo na nekih dvadesetak minuta i u potpunosti je čisto, 100 odsto bezbedno, ekološki, fleksibilno i mobilno", ispričao je Danijel.

Valjevo ima oko 10.000 kućnih ložišta, sve više stambenih zgrada, veoma zagađen vazduh tokom grejne sezone i samo tri dimničara.

„Majstor od koga je Danijel, naš 'srećni dimničar', učio zanat je bio ovde naš stalni gost, da kažem. To je neka tradicija, preko dede, oca, evo sada ja, praktično treća generacija Tešnjaraca, i držimo do toga. To je neka ekološka svest, da kažem, ekološka kultura, znači, da se dimnjak održava", kaže Boško Milovanović iz Valjeva. 

Bivši odžačar, Jovica Jevtić, seća se kako se radilo dok je postojalo gradsko preduzeće za čišćenje dimnjaka.

„To je bila ljubav prema tom poslu. Nekad je bila ljubav, sad su samo novci. U Valjevu je bilo 11 odžačara. Krenemo sa alatom, sa merdevinama i od ulice do ulice, od kuće do kuće, tako se išlo", priseća se Jovica.

Četka, merdevine i lekarsko uverenje za rad na krovu već ustupaju mesto inovativnim alatima za brži i bezbedniji rad i društvenim mrežama za oglašavanje zanatskih usluga, bez kojih se gotovo ne posluje u 21. veku.