Robota umetnicu egipatske vlast zadržale u pritvoru u strahu da je deo špijunske zavere

Britanska umetnica Ai-Da s nestrpljenjem je očekivala otvaranje svoje prve izložbe u Egiptu, sve dok joj snage bezbednosti nisu zabranile ulazak u zemlju i zadržale je u pritvoru 10 dana i tek na intervenciju ambasade Velike Britanije oslobodili i nju i galeristu Ajdana Melera.

Njeno delo trebalo bi da se pojavi na prvoj izložbi savremene umetnosti ikada održanoj na Velikoj piramidi u Gizi, koja se otvara 21. oktobra. Ovaj nesporazum i pritvor, doveo je do diplomatske krize između Egipta i Velike Britanije.

„Britanski ambasador je radio celu noć kako bi Ai-Da bila oslobođena, ali izgleda da je rešenje na vidiku“, rekao je za Gardijan Ajdan Meler, oksfordski trgovac umetninama koji je i tvorac i predstavnik Ai-Da pre puštanja na slobodu, kako prenosi Artnet.

Kreatori robota Ai-Da su ga predstavili kao prvu hiperrealističnu robotsku umetnicu na svetu. Ali njene visokotehnološke sposobnosti su izazvale podozrenje carinika koji su izrazili bojazan zbog njenog modema, kao i kamera u očima, koje Ai-Da koristi za crtanje zahvaljujući algoritmu. Takođe, može i da razgovara.

„Ljudi se plaše robota, to razumem. Ali cela situacija je potpuno ironična, jer je Ai-Da stvorena kao upozorenje na zloupotrebu tehnoloških dostignuća, a zadržana je upravo zbog tehnologije“, dodaje Meler.

Ai-Da je tokom pritvora bila isključena, a posle burnih diplomatskih pregovora, na sreću, bilo joj je dozvoljeno da zadrži kamere u očima. „Ne mogu joj izvaditi oči. One su sastavni deo u kreiranju njene umetnosti“, rekao je Meler za londonski Tajms.

Inače, Ai-Da je dobila ime u čast Ade Bajron grofice od Lavlejsa, ćerke lorda Bajrona, matematičarke koja se smatra pionirkom programiranja. Robota sa veštačkom inteligencijom su 2019. godine napravili programeri u saradnji sa stručnjacima za robotiku, istoriju umetnosti i psiholozima. Radovi koje je izvela Ai-Da već su izlagani u Londonu u Muzeju dizajna i Muzeju Viktorije i Alberta.

Izložbu pod nazivom „Zauvek je sad“ u Egiptu organizovala je konsultantska kuća Art D'Égypte u saradnji sa egipatskim Ministarstvom za starine i turizam i Ministarstvom spoljnih poslova.

Ai-Da je na ovoj izložbi trebalo da predstavi svoju skulpturu koju su egipatski zvaničnici privremeno zaplenili, a koja je inspirisana Sfinginom zagonetkom: „Šta ujutru ide na četiri noge, u podne na dve, a uveče na tri noge?“. (Beba puže, odrasli hodaju na dve noge, a u starosti koriste štap.)

Skulptura nastala na osnovu Ai-Dainih crteža su kompjuterski naučnici iz Švedske izradili pomoću tri-de štampača i u stvari je „autoportret" robota umetnika sa tri noge, koji sugeriše do čega bi sve mogla da dovede tehnologija genetskog inženjeringa (Crispr technology) ukoliko se produži ljudski vek. Večni život je bio tema kojom su se bavili i drevni Egipćani.

„Hteli smo da kažemo da je, u stvari, sa novom tehnologijom genetskog inženjeringa produženje trajanja ljudskog veka zapravo vrlo verovatno“, kaže Meler za Gardijan. „Drevni Egipćani su radili potpuno istu stvar tako što su balsamovali i mumificirali leševe. Ljudi se nisu promenili: i dalje želimo večno da živimo“, naglašava Meler.