Čitaj mi!

Sfirija – najugroženiji jezik u Evropi sa samo šest „zviždača“

Sfirija je jezik koji se koristi u selu Antija na jugoistoku grčkog ostrva Evije i najugroženiji je jezik u Evropi. To je zapravo zviždeća verzija govornog grčkog jezika, a pretpostavlja se da je stanovnici ovog planinskog mesta koriste već dve i po hiljade godina.

Ostalo je samo još šestoro ljudi koji umeju da se sporazumevaju ovim zadivljujućim oblikom komunikacije, samo njima razumljivim. Skriveno duboko u jugoistočnom delu ostrva Evija, iznad lavirinta provalija koje se vijugaju prema Egejskom moru, maleno selo Antija izolovano je na padini planine, gde u krugu od 40 km nema ni hotela ni restorana.

Dok se penjete ka selu možda ćete začuti drevnu pesmu sirena kako odjekuje niz planinu. To je zato što stotinama godina stanovnici Antije koriste specifičan zviždeći jezik, koji podseća na cvrkut ptica, za komunikaciju po udaljenim bespućima.

Poznat pod imenom sfirija, jedan je od najređih i najugroženijih jezika na svetu – misteriozni oblik komunikacije na daljinu tokom kojeg se mogu zviždati čitavi razgovori, koliko god bili složeni. 

Poslednja dva milenijuma, jedini ljudi koji su mogli da interpretiraju i razumeju tajne note sfirije su pastiri i poljoprivrednici iz zaseoka na padini, od kojih je svaki ponosno prenosio strogo čuvanu tradiciju na svoju decu. Ali u poslednjih nekoliko decenija, stanovništvo Antije se smanjilo sa 250 na 37, a kako stariji zviždači s godinama gube zube, mnogi više ne mogu da izvedu oštre note sfirije. Danas je na planeti ostalo samo šestoro ljudi koji još mogu da „govore" ovim jezikom bez reči.

Niko ne zna tačno kako su i kada meštani počeli da za komunikaciju koriste sfiriju, koja potiče od grčke reči "sfirizo", što znači "zvižduk". 

Neki stanovnici pretpostavljaju da to potiče još od persijskih vojnika koji su utočište u planinama potražili pre otprilike dve i po hiljade godina. 

Drugi tvrde da je jezik nastao u vizantijsko doba, kao tajni način upozoravanja na opasnost od suparničkih sela i napada gusara. 

Postoji čak i verovanje da su u drevnoj Atini zviždače iz Antije postavljali na vrhove planina kao stražare, kako bi signalizirali na opasnost od napadača.

Zanimljivo je da je moderni svet sfiriju otkrio tek 1969. godine, kada se avion srušio u planinama iza Antije. Dok je spasilačka ekipa izlazila u potragu za nestalim pilotom, čula je kako pastiri međusobno komuniciraju i očarala ih je njihova zagonetna šifra. 

Lingvisti kažu da je sfirija, u stvari, zviždeća verzija govornog grčkog, u kojoj slova i slogovi odgovaraju različitim tonovima i frekvencijama. Budući da se odzviždani zvučni talasi razlikuju od onih koje stvara govor, poruke u sfiriji mogu putovati i do 4 km preko planina i dolina, što je deset puta dalje od glasa. 

Sfirija nije jedini zviždeći jezik na svetu. Pretpostavlja se da ih širom planete ima sedamdesetak, u Africi, Meksiku, Turskoj, na Kanarskim ostrvima. Poznat je npr. jezik silbo gomero na ostrvu La Gomera u sklopu Kanarskih ostrva. "Zviždači" ovog jezika toliko su ponosni na njega da se ova veština uči kao obavezan predmet u lokalnim školama. 

Sa sfirijom to nije slučaj i, prema podacima Uneska, ovaj jezik spada u najugroženije u svetu, a na Starom kontinentu je jezik sa najvećom opasnošću od odumiranja. 

Zanimljivo je da se kod upotrebe zviždećih jezika ravnopravno koriste obe hemisfere mozga, što je drugačije od standardnog jezičkog izražavanja, u kojem dominira leva polovina mozga.

Ipak, nade ima i za sfiriju. Meštani su pokrenuli akciju za očuvanje ovog drevnog jezika. Pre nekoliko godina posetila ih je i ekipa američkih lingvista sa Harvarda i Jejla, koji su zabeležili jedinstvenu melodiju zvižduka ovog jezika za buduća pokolenja, o čemu je snimljen i dokumentarni film, koji je prikazan u njujorškom Metropoliten muzeju.