Kakve tajne krije „Kamena devojka“, podzemni grad Aleksandra Karađorđevića

Ovaj lavirint pod zemljom pun je odaja iskopanih u kamenu za kraljevo ratno komandno mesto i duži boravak oko 5.000 ljudi. Gradnja je počela 1931. i trajala je sve do ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934. godine. Posao je prekinut, a do tada je urađeno oko dve trećine skloništa.

„Ima oko sedamdeset prostorija i oko 12 izlaza ili ulaza koji su zakapijani gvozdenim vratima, negde oko 4.500 kvadratnih metara. Mi se nalazimo u prostoriji gde je održana poslednja sednica Vlade Kraljevine Jugoslavije, 10. na 11. april 1941.godine“, navodi Suzana Repović iz Turističke organizacije Mali Zvornik.

Duž hodnika nalaze se brojne prostorije – kraljev apartman, kabinet, sale, spavaonice za gardu, biblioteka, kapela sa oltarskim prostorom, kraljevska česma. Temperatura je ovde uvek ista - između 14 i 16 stepeni.

„Nažalost ništa ovde nije autentično i ovaj nameštaj je rađen po uzoru na nameštaj iz tog perioda, jer je ovo godinama bilo napušteno, nije se znalo ni koja je namena, ni za šta je ovo služilo. Bilo je otvoreno i dostupno tako svim gradjanima i tek pre otprilike 12 godina se otkrilo šta je ovo zaista i tada je lokalna samouprava uložila značajna sredstva“, objašnjava Repovićeva.

Glavno pitanje je – zašto je baš ovde napravljen.

„Veoma bitan faktor je tu kako komunicirati sa ostatkom sveta. Nedaleko od podzemnog grada Karađorđevića nalazi se planina Gučevo koja ima optičku vidljivost sa brdom koje je iznad ovog podzemnog grada, a Gučevo ima odličnu optičku vidljivost sa Crnom rekom u Bosni i Hercegovini, koja je izuzetno važan strateški vojni objekat“, ističe direktor Turističke organizacije Mali Zvornik Mlađan Crkvenjaš.

Podzemni grad su kopali osuđenici iz cele zemlje, dovođeni i odvođeni noću, kako ne bi znali gde se nalaze i šta grade.