Danijela preuzela muške poslove u Ražnju: pravi crepulje i gaji pčele

Selo Rujište kod Ražnja, gde se nekada svako drugo domaćinstvo bavilo crepuljarstvom i dobro živelo od tog zanata, sada ima svega dvojicu majstora crepuljara. Ćerka jednog od njih rešena je da sačuva zanat koji je u porodici generacijama. Zato joj nije teško da zavrne nogavice.

„Odrasla sam uz crepulje i na crepuljarskom brdu. Tako da sam to zavolela odavno. Najteže je kopanje zemlje, struganje crepulja i gaženje blata. Sve se radi fizički“, priča Danijela Petrović iz Ražnja.

Posudu iz koje je svako jelo ukusnije Danijela izrađuje od umešenog blata od jedinstvene gline sa obližnjeg brda, koju zatim suši i peče. Baš kako je naučila od oca.

„Ja sam ponosan. Samo, to je težak posao. Nego ona ne odustaje“, kaže Danijelin otac Tomislav Karastojković iz Rujišta. 

Samo ove godine vredna crepuljarka napravila je 300 crepulja, i za svaku ima kupca, što donosi solidnu zaradu. I kaže, neće dozvoliti da zanat izumre.

„Imam stalne mušterije, po restoranima, iz inostranstva dosta kupuju, dosta i ovako kupuju za vikendice, za kućnu upotrebu, jer ko proba jelo iz crepulje on obavezno kupi crepulju. Uči i sin da pravi, da to ostane u porodici“, kaže Danijela.

„Nekad je bila mnogo lepa zarada. Ne zavisiš ni od firme, ni od nikoga“, seća se Tomislav.

Pored izrade crepulja, Danijela brine i o porodici, kući, a pomaže i roditeljima u bašti. Ozbiljno i sa mnogo ljubavi bavi se i pčelarstvom, još jednim poslom koji ovde smatraju muškim.

„Stigne se nekako sve uz pomoć dece, supruga. Kad se nešto voli ima se vremena za sve. Nema se puno jedino slobodnog vremena, nekog vikenda, odmora, to još ne postoji“, naglasila je ova crepuljarka i pčelarka.

Uz sve obaveze stigne i da se dotera za posao koji, kao i sve ostalo, radi uz osmeh.