Za saborovanje, učenje, pripovedanje… Gusle kao ikona i potreba

Gusle su u Gornjoj Jablanici i ikona i knjiga, od predaka je ostalo da se uz gusle raste, uči, saboruje, pripoveda.

Najbolje su od javora, ali odlično zvuče i ove od oskoruše. U rukama su Miljana Tokovića dve decenije. Iz srca i duše sam stvara melodije.

„Ja ih pišem, onda ih iskomponujem i pevam ih. Na primer evo sad sam napisao - Nema sile bez vatre i vode niti većeg blaga od slobode", priča guslar i frulaš iz Retkocera Miljan Toković.

Gusle prate život Južnih Slovena, posebno Srba od dolaska na Balkan.

Čuvaju istoriju, tradiciju, kulturu, grade i brane moral i čestitost.

„Poseban intenzitet gusle doživljavaju u svojoj istoriji svakako jeste početak Prvog srpskog ustanka i za to je naravno vezana delatnost Vuka Stefanovića Karadžića", izjavio je dr Branko Zlatković iz Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.

Duhovnu snagu i lepotu narodnih epskih stihova u desetercu odnegovale su gusle.

Istu moć imaju i u savremenoj epskoj poeziji.

„Pevaju o ljudskim vrlinama, pevaju o srpskim svetiteljima o srpskim hramovima i manastirima,o svemu onome što je značajno i dan danas za naš srpski narod", kaže Slavko Jeknić, pesnik i predsednik Saveza srpskih guslara.

Svako guslanje je neponovljivo. Guslari su govornici, prosvetari, glas naroda, književnici.

„On izražava neku svoju ličnu ekspresiju sa kojom on živi, i kako on vidi svet, kako vidi život, kako vidi umetnost, kako vidi svoju potrebu, a gusle su potreba", rekao je o guslarima, profesor Muzičke škole „Mokranjac" iz Kraljeva.

U Srbiji postoje 34 društva i oko 300 guslara. U Medveđi ih je oko 15.

„Radili smo festival guslara Srbije 2018. godine, tako da pokušavamo da ih približimo i tim mlađim generacijama", rekao je Nebojša Jakšić, direktor Kulturnog centra iz Medveđe.

Posebnost pevanja uz gusle prepoznala je i svetska kulturna zajednica oličena u Unesku. To daje nadu srpskim guslarima da će ovaj drevni instrument konačno biti prisutniji u obrazovnim i načnim institucijama.