Šahom se mogu pomerati granice uma od najranijeg doba

Šah je igra za sve generacije. Zbog svog naučnog, edukativnog i vaspitnog značaja, šah se u mnogim zemljama izučava kao školski predmet.

„Šah uči decu da budu strpljiva, da budu koncentrisanija, da donose neke odluke, na kraju postaju, to je bitno za mlađe uzraste – nezavisna, jer oni sami donose neke odluke jer jednostavno ta pravila i ti potezi koji se povlače na tabli, povlače se i u stvarnom životu“, objašnjava šahovski trener Zoran Arsović.

Šahovski velemajstor Velimir Ivić priznaje da je šahom poboljšao koncentraciju i način razmišljanja: „U mnogim situacijama je bitna koncentracija koju sam dosta poboljšao sa šahom zato što treba igrati pet-šest sati partije. Mislim da sam kritičko razmišljanje dosta popravio uz šah i mislim da je jako korisno ne samo na visokom nivou nego za bilo koga ko počinje da igra šah da može u dosta aspekata da napreduje.“ 

Igrajući šah, deca kroz seriju poteza analiziraju, planiraju, organizuju, koriguju i tako nesvesno uče dragocene životne lekcije koje utiču ne samo na njihov intelektualni, već i na društveni i vaspitni razvoj.

„Morate napraviti plan šta želite da izvedete, a taj plan takođe zavisi i od protivnika koji pokušava to da spreči i možda ima i neke svoje planove. Na jedan jednostavan, intuitivan način vrlo brzo deca usvajaju strateška planiranja“, navodi internacionalni majstor i profesor fizike i šaha Jovan Todorović.

Prema rečima Zorana Arsovića, cela partija može, kao i u životu biti veoma dobra, a onda da odluči jedan potez: „Pogrešite i jednostavno izgubite partiju i onda idu i suze, ali naravno i pobede, kad se pobeđuje onda ide radost isto kao i u stvarnom životu.“

„Tu je protivnik koga vi naučite da poštujete, da postupate po principima fer-pleja. Možda će on posle partije postati vaš prijatelj. Bavljenje šahom u nekoj šahovskoj sekciji u školi ili na turnirima dovodi do toga da se deca druže“, istakao je Jovan Todorović.

Uz šah postajete intuitivniji, istrajniji, uporniji 

Pažljivo promišljanje i planiranje nekoliko poteza unapred jedna je od važnijih kognitivnih koristi igranja ove drevne igre. Šah pomaže razvoju kombinatorike, intuicije, upornosti, istrajnosti.

„Pokazalo se da izuzetno dobri šahisti mogu da budu oni koji su muzički nadareni i koji su nadareni za likovnu umetnost i umetnost uopšte. Upravo različite hemisfere utiču na tu stvaralačku komponentu, umetničku i na analitičko-matematičku. Vrlo je moguće da kod svakog deteta u tom trenutku, možda je jedna izraženija, a druga manje, da obe strane vrše svoj posao i da funkcionišu na najbolji način“, ukazao je Jovan Todorović.

Gete je rekao da je šahovska igra ispit uma, pa tako oni koji otkriju, nauče i zavole šah mogu ispitivati i pomerati granice svog uma.

Vi ste na potezu.