Neverstvo i dvostruki standardi – zašto nije isto kada varate i kad ste prevareni

Uobičajeno je da se ocene daju na osnovu broja seksualnih partnera, pa tako se promiskuitetan muškarac ocenjuje kao švaler, ženskaroš, kurvar, šmeker, dok će žene koje često menjaju seksualne partnere biti drolje, uličarke, prostitutke.

Muškarci koji varaju svoje žene nije baš da su hvaljeni, ali im se gleda kroz prste. Kada žene rade isto, s druge strane, rizikuju da prilično ugroze svoju reputaciju u društvu.

Međutim, postoji još jedna vrsta dvostrukih standarda koja postoji između partnera.

Psiholog Dejvid Bas, profesor na Univerzitetu u Teksasu, posveti se istraživanju psihologije neverstva. U svojoj knjiz Kada se muškarci loše ponašaju: Skriveni koreni seksualne obmane, uznemiravanja i napada (When Men Behave Badly: The Hidden Roots of Sexual Deception, Harassment, and Assault), primećuje da kada se gleda način na koji muškarci prihvataju svoju promiskuitetnost, da bi se moglo zaključiti kako su skloniji racionalizaciji neversva od žena. Ali po sistemu „dvostrukih standarda ja protiv tebe“ ispostavilo se da će obe strane pribeći mentalnoj gimastici kada pokušavaju da se opravdaju za svoje „loše“ ponašanje.

Licemerje u najboljem izdanju

Šta stoji iza klasičnog dvostrukog seksualnog standarda, po kojem muškarci imaju blanko propusnicu da imaju više seksualnih partnera?

Neki odgovor traže u evolutivnoj psihologiji produženja vrste kod muškaraca.

U odnosu na žene, muškarci imaju jaču želju za seksualnom raznolikošću, što se ogleda u jačem seksualnom nagonu, broju partnera sa kojima stupaju u odnose, njihovoj tendenciji da fantaziraju o različitim ženama i potrebi da koriste seksualne usluge.

Kroz istoriju čovečanstva lako je uočiti kako su moćni vladari postavljali parametre koji im daju više seksualnih sloboda. Još su rimski imperatori imali hareme, a Džozef Smit, tvorac mormonske religije koja priznaje poligamiju, tvrdi da Bog ne bi žene učinio tako privlačnim da je hteo da muškarci imaju samo jednu ženu. Međutim, Smit je tvrdio da se ista pravila ne odnose i na žene.

U svojim rukopisima Smit beleži kako mu je Gospod rekao: „Ako ima deset devica koje su mu date po ovom zakonu, muškarac ne može da čini preljubu, jer one pripadaju njemu... Ali ako jedna ili bilo koja od deset devica, pošto je verena, bude s drugim muškarcem, učinila je preljubu i biće uništena... po mojoj zapovesti“.

Zato ne iznenađuje što žene često smartaju da je ovo seksualno licemerje zbunjujuće i logički nedosledno.

Ipak, verzije ovih dvostrukih seksualnih standarda i dalje opstaju, čak i u veoma liberalnim zemljama u kojima je postignut veoma visok nivo seksualnih sloboda, poput Norveške.

Nedavne studije, tvrdi profesor Bas, sprovedene u više različitih kultura otkrile su da su žene, a ne muškarci, te koje više osuđuju žene zbog neobaveznog seksa i varanja partnera.

Šta je seks, a šta nije

Pomenuti dvostruki standardi imaju veze sa onim šta je prihvatljivo za muškarce u odnosu na ono što je dozvoljeno ženama. Ali postoje dvostruki standardi i kada se ovo pitanje ocenjuje između partnera.

U jednom istraživanju sociolozi su postavili isto pitanje muškarcima i ženama: „Šta se računa kao seks?“

Samo 41 odsto muškaraca koji su u monogamnim vezama reklo je da se oralni kontakt sa genitalijam partnera smatra seksualnim odnosom. Ali 65 odsto muškaraca je reklo da bi se to, ako bi njihova partnerka uradila, računalo kao seks.

Na prvi pogled može da se zaključi kako ovi rezultati potvrđuju uobičajene dvostruke seksualne standarde, u kojima se žene oštrije ocenjuju u odnosu na muškarce zbog istog ponašanja.

Međutim, samo oko jedne trećine žena, 36 odsto, reklo je da bi se, ako bi imale oralni kontakt sa nekim drugim, to računalo kao seks, što je otprilike isti procenat kao i kod muškaraca. U isto vreme, 62 odsto žena je reklo da bi svome partneru računale kao seksualni odnos ukoliko bi imao oralni kontakt sa drugom ženom.

Ovi nalazi otkrivaju ranije neistražene seksualne dvostruke standarde – ne između muškaraca i žena uopšteno, već između standarda koje ljudi imaju za sebe u odnosu na svoje partnere: dvostruki standard „ja-protiv-tebe“.

Ako ljudi imaju dvostruke seksualne standarde čak i o tome šta se računa kao seks – nije ako se tiče mene, ali jeste ako se tiče tebe – lako je uvideti kako ove neobične racionalizacije dovode do sukoba u vezama.

„Uredu je da se poljubim sa nekim drugim; to u stvari ništa ne znači, osim toga to zapravo i nije seks. Ali bolje da ti to ne pokušavaš“.

„Uredu je da primim malo oralnog užitka kada si van grada, to zapravo nije seks. Ali ako ti to uradiš, to je neverstvo i to sa velikim slovom N“.

Žene potkrepljuju dvostruke standarde

Ispostavilo se da, baš kao što su žene ravnopravni učesnici u igri dvostrukih standarda „ja-protiv-tebe“, one takođe doprinose i očuvanju tradicionalnog dvostrukog standarda muško – žensko.

Na primer, istraživački tim profesora Basa sproveo je niz studija i otkrio da žene mnogo češće nego muškarci osuđuju neverstvo i neobavezne seksualne odnose. Međutim, žene u većini kultura su mnogo oštrije prema drugim ženama, nego što su muškarci prema muškarcima.

Takođe, mnogo je veća verovatnoća da će širiti tračeve o ženama koje menjaju partnere. I mada se žene ne dive promiskuitetnim muškarcima ili preljubnicima, ipak izražavaju mnogo manje moralne osude prema takvim muškarcima nego prema ženama koje se isto ponašaju.

Pitanje rivaliteta

Izgleda da se ipak i ovde otkriva činjenica da je ženska seksualnost evoluirala, poput muške, u brutalnoj i amoralnoj topionici seksualne i reproduktivne konkurencije.

Jedini konkuretnti žena oduvek su bile druge žene, a kaljanje reputacije suparnicama jedna je od ključnih strategija u ozbiljnoj igri produženja vrste.

A što se tiče dvostrukih seksualnih standarda, izgleda da smo svi prilično veliki licemeri.