U kakvoj su vezi sperma kita, žetva, dabrovi i proizvodnja parfema

Iako se različite mirisne tečnosti koje se koriste za telo neretko nazivaju parfemima, istinski parfemi se definišu kao ekstrakti ili esencije, i sadrže tačan procenat ulja u alkoholu. Takođe sadrže i vodu.

Zbog razlika u hemiji tela, temperaturi i telesnim mirisima, nijedan parfem neće mirisati potpuno isto - kod bilo koje dve osobe.

Mnogi parfemi iz davne prošlosti nastali su ekstrakcijom prirodnih ulja iz biljaka presovanjem ili isparavanjem. Tako dobijena ulja su se palila i na taj način naši preci su osvežavali prostor.

Prema Bibliji, trojica mudraca posetili su bebu Isusa noseći smirnu (mirisnu smolu) i tamjan, a drevni Egipćani su palili tamjan zvan kifi - napravljen od kane, smirne, cimeta i smreke - u verskim obredima. 

Za telo su koristili tečnost koju su dobijali tako što su u vodu i u ulja namočili aromatično drvo i smole.

Stari Egipćani su takođe stavljali parfeme i mirise na preminule, a često su dodeljivali određene mirise i božanstvima. Njihova reč za parfem prevedena je kao „miris bogova".

„Egipatski" način spravljanja parfema i mirisa, uticao je na stare Grke i Rimljane.

Stotinama godina nakon pada Rima, parfem je bio prvenstveno posmatran kao deo orijentalne umetnosti.

Zanat i veština pravljenja mirisa širili su se Evropom kada su ratnici u 13. veku sa pohoda doneli uzorke iz Palestine u Englesku, Francusku i Italiju. Evropljani su otkrili i neka lekovita svojstva određenih mirisa tokom 17. veka.

Lekari koji su nekada lečili žrtve kuge prekrili su usta i nos kožnim vrećicama u kojima su se nalazili oštri klinčići, cimet i začini za koje su mislili da će ih zaštititi od bolesti.

Ko je bio „kralj parfema"

Parfemi su ubrzo postali široko rasprostranjeni među vladaima monarhija. Francuski kralj Luj 14, toliko je koristio mirise, da je nazvan „kraljem parfema". Njegov dvor je sadržao cvetni paviljon ispunjen mirisima, a suvo cveće je stavljano u posude širom palate da osveži vazduh.

Gosti dvora, kupali su se u kozjem mleku u kome su bile latice ruže. Posetioce su često polivali parfemom, koji se takođe prskao na odeću, nameštaj, zidove pa čak i na posuđe. U to vreme je Grase, regija južne Francuske u kojoj rastu mnoge sorte cvetnih biljaka, postao vodeći proizvođač parfema.

U međuvremenu, u Engleskoj su aromati držani u medaljonima i skiptarima.

Tek krajem 19. veka, kada su počele da se koriste sintetičke hemikalije, parfemi su mogli da se masovno plasiraju na tržište. Prvi sintetički parfem bio je nitrobenzen, napravljen od azotne kiseline i benzena. Ova sintetička smeša odavala je miris badema i često se koristila za mirisanje sapuna.

Englez Vilijam Perkin je 1868. sintetizovao kumarin iz zrna biljke iz južne Amerike - tonke, da bi stvorio miris koji je podsećao na sveže seno, a Ferdinand Tijeman sa Univerziteta u Berlinu stvorio je sintetičke mirise ljubičice i vanile.

U Sjedinjenim Državama, Fransis Despard Dodž, stvorio je citronelol - jedinjenje koje u zavisnosti od daljih dodataka, miriše na limun ili ružu, narcis, đurđevak, zumbul...

Bočice i Venecija 

Kao što je umetnost stvaranja parfema napredovala kroz vekove, tako je napredovalo i dizajniranje bočice za mirise.

Bočice sa parfemima često su bile „egzotične" kao i ulja koja su parfemi sadržali. Najraniji primerci datiraju iz oko 1000. godina pre nove ere.

U starom Egiptu, staklene boce uglavnom su pravljene za držanje parfema. Izrada bočica parfema proširila se potom i Evropom i svoj vrhunac dostigla je u Veneciji u 18. veku, kada su staklene posude poprimile oblik malih životinja ili su na njima bili naslikani pastoralni prizori.

Prirodni sastojci - cveće, trave, začini, voće, drvo, korenje, smole, balzami, lišće, ali i životinjski sekreti - kao i resursi poput alkohola, petrohemikalija, uglja i katrana koriste se u proizvodnji parfema.

Neke biljke, poput đurđevka na primer, ne proizvode ulja prirodnim putem. Zapravo, samo oko 2.000 od 250.000 poznatih biljaka koje imaju cvetove, sadrži esencijalna ulja. Zbog toga se sintetičke hemikalije moraju koristiti za stvaranje mirisa kojih ima u prirodi, ali se na prirodan način - ne mogu dobiti.

Neki sastojci parfema su životinjski proizvodi. Među njima su mast dabrova, mošus od mužjaka jelena i sperma od kitova.

Životinjske supstance se često koriste kao fiksatori koji omogućavaju parfemu da polako isparava i duže emituje mirise.

Ostali fiksatori su katran, jedinjenja iz nekih mahovina i smole ali i sintetičke hemikalije. Alkohol i ponekad voda - koriste se za razblaživanje sastojaka u parfemima. Odnos alkohola i mirisa određuje da li je mirisna tečnost zapravo toaletna voda ili kolonjska voda. 

Proces proizvodnje

Pre nego što započne proizvodni proces, spremaju se odabrani sastojci, među kojima su i biljne supstance koje neretko stižu iz celog sveta.

Životinjski proizvodi se dobijaju ekstrakcijom masnih supstanci direktno od životinje. Aromatične hemikalije koje se koriste u sintetičkim parfemima u laboratoriji stvaraju hemičari.

Ulja se iz biljnih supstanci ekstrahuju na nekoliko metoda: destilacijom, ekstrakcijom uz rastvarač, maceracijom...

Kada se parfemska ulja sakupe, spremna su za mešanje prema formuli koju je odredio majstor u tom polju. Nekada je potrebno čak 800 različitih sastojaka i nekoliko godina da se razvije posebna formula za dobar i kvalitetan miris.

Nakon stvaranja baze mirisa, meša se sa alkoholom. Količina alkohola u mirisu može veoma da varira. Većina parfema napravljena je od oko 10 do 20 odsto parfemskih ulja rastvorenih u alkoholu i malo vode.

Kolonjske vode sadrže približno tri do pet odsto ulja razblaženog u 80 do 90 procenata alkohola, a voda čini oko 10 odsto. Najmanja količina toaletne vode je dva odsto ulja u 60 do 80 odsto alkohola i 20 odsto vode.

Rok trajanja

Parfem stari za nekoliko meseci ili godina. Nakon određenog perioda, majstor za parfeme, ponovo će testirati mirisnu tečnost, kako bi se osiguralo da je postignut ispravan gudotrajan miris, ali i njegova postojanost i trajnost.

Svako esencijalno ulje i parfem imaju tri note: gornje, srednje i donje. Gornje note imaju miris citrusa; centralne (srednje) note - obuhvataju miris aromatičng cveća poput ruže i jasmina, a donje note (drveni mirisi) pružaju trajni miris.

Problematika sastojaka

Budući da parfemi uveliko zavise biljnih supstanci i dostupnosti životinjskih proizvoda, parfemi često mogu biti u riziku i zavisni od stanja u poljoprivredi, uzgoju, vremenskih uslova...

Hiljade cvetova je potrebno da bi se dobilo samo pola litra esencijalnih ulja, a ako usev u jednoj sezoni uništi bolest ili loše vreme, proizvođači parfema potencijalno su ugroženi.

Osim toga, da bi se obezbedila konstantnost kvaliteta aili i ikoličina parfema koji se proizvodi i distribuira, potrebno je i da kvalitet useva i dopremljenih prirodnih sastojaka takođe bude jednaka i konstantna, sa istim kvalitetom.

Poseban problem je što u nekoliko različitih područja sa malo drugačijim uslovima gajenja ista biljna vrsta možda neće dati ulja sa potpuno istim mirisom i kvalitetom.

Problemi se takođe susreću sa sakupljanjem prirodnih životinjskih ulja. Mnoge životinje, koje su nekada ubijane zbog korišćenja njihovih ulja nalaze se na spisku ugroženih vrsta i sada se ne mogu loviti.

Zato se taj problem premošćava sintetički dobijenim jedinjenjima koja imaju slične karakteristike kao i ulja dobijena od životinja. To ujedno smanjuje troškove proizvodnje, a i omogućava proizvođaču stabilnost i sigurnost u nabavci sirovina.

Sjedinjene Države su danas najveće svetsko tržište parfema sa godišnjom prodajom vrednom nekoliko milijardi dolara. 

Budućnost parfema

Danas se parfemi prave i koriste na drugačiji način nego u prethodnim vekovima. Parfemi se sve češće proizvode sa sintetičkim hemikalijama, a ne prirodnim uljima. Manje koncentrisani oblici parfema takođe postaju sve popularniji. U kombinaciji, ovi faktori smanjuju troškove proizvodnje mirisa, podstičući širu i češću, često svakodnevnu upotrebu.

Korišćenje mirisa kao pomoć pri lečenju određenih stanja, polje je koje če se još detaljnije i stručno istraživati.

Inače, čulo mirisa utiče na aktivnosti u mozgu za koje se smatra koja vladaju emocijama, ali i imaju uticaj na pamćenje i kreativnost.

Aromaterapija - koja se primenjuje kod tretmana za olakšavanje stanja kao što su neki fizički i emocionalni problemi, sve je popularnija i smatra se da povoljno utiče na hormonsku ravnotežu.

Zagovornici aromaterapije tvrde da upotreba esencijalnih ulja pomaže jačanju imunološkog sistema kada se udiše ili primenjuje lokalno. Mirisi takođe mogu da utiču na nečije raspoloženje.

Poput aromaterapije, u toku su brojna istraživanja koja se odnose na sintezu „ljudskog" parfema - to jest, mirisa tela koji smai proizvodimo i koji utiču na privlačenje ili odbijanje drugih ljudi.

Ljudi, poput ostalih sisara, oslobađaju feromone kako bi privukli suprotni pol. U modernom svetu proizvodnje parfema, stvaraju se oni novi - koji jačaju efekat feromona i stimulišu receptore za seksualno uzbuđenje u mozgu.

Parfemi budućnosti ne samo da mogu pomoći ljudima da prikriju „loše" mirise, već bi mogli da utiču na poboljšanje fizičkog i emocionalnog stanja, kao i seksualnog života.