Svaka šara na sandžačkom ćilimu ima svoju poruku i značenje

Nekada su ćilimi bili neizostavni deo devojačke spreme za udaju. Dževahira Osmanlić sada ima 76 godina i još uvek čuva ćilim koji je izatkala za udaju.

„U 21. godini sam tkala ovaj ćilim. Sama sam bila radila da bi mi bilo lepo kad se udam da prostrem. Tkala sam ga mesec i 20 dana. Teško je bilo izatkati ćilim. Sve na jedno drvo pa da se uklopi u navoj. Teško je bilo“, priznaje Dževahira.

Svaki ćilim ima svoju poruku. Svaka njegova šara ima svoje značenje.

„To je šestougaona šara, poreklom sa Istoka i stigla je do naših krajeva. Ima poruku mira u porodici, donosi sreću, mir, a kod nas ovde ima značenje, naziva se srce. Sam naziv srce znači da u tom braku donese sreću. Takvu šaru radi majka na ćilimu kada joj se sin ženi“, objašnjava Muradija Kahrović Jerebičanin, etnolog u Muzeju Ras u Novom Pazaru.

Utkan u život i tradiciju bošnjačkog naroda, ćilim je i danas veoma cenjen porodični eksponat koji je svoje mesto našao i u jednom novopazarskom restoranu.

„Ideja je bila da mi očuvamo taj deo naše tradicije, bošnjačke, pazarske i da to opremimo u tom nekom etno stilu. Ovi ćilimi su inače ručno rađeni još iz 19. veka. To su ćilimi, stazice...Sad, postoji tih različitih stilova: pazarski, sjenički, pešterski. Taj ćilim koji je na tom minderu to je tkala moja pra nana“, kaže Rejhan Škrijelj, vlasnik restorana „Avlija“ u Novom Pazaru.

Prvobitno je bilo zamišljeno da ovaj prostor sa eksponatima bude etno-muzej, ali zbog ekonomske održivosti je pretvoren u ugostiteljski objekat.

„U suštini ovo jeste Muzej neimarstva sa originalnim eksponatima od kojih se izdvajaju sama ulazna kapija u dišer avliju. To je od Altun-alem džamije i sa desne strane kamena česma iz Prvomajske ulice iz 1470 i neke godine“, navodi Izet Mulić, magistar urbanog menadžmenta.

Sandžački ćilim bi se uskoro mogao naći na listi svetske kulturne baštine Uneska.