Posle leta brzinom od 130 kilometara na čas, slete na ruku, kažu sokolari: Ništa lepše!

Drug, saradnik, partner, mi smo im sluge ne gospodari. Na brigu odgovaraju poverenjem, na negu uzvraćaju povratkom.

Semiz Rapkić je uz grabljivice od 15. godine. Moć, snaga, brzina, i odlučnost oličeni su, kaže, u jastrebovima. 

„Sve što joj je potrebno, mi joj dozvolimo, damo, svaki dan leti od dva do tri sata - obavezan trening, i ništa lepše kad vam doleti na ruku. Ptica nakon dugog leta, kad se odalji od sokolara, samo kad podignete ruku, to je jedan veliki užitak i lepota u sokolarstvu", rekao je Rapkić, koji je i predsednik udruženja „Haris houk" iz Šapca.

Sa grabljivicama moraš da budeš da bi ih upoznao, kažu šabački sokolari. Uz domaćeg kokošara svakodnevno su i uz tri jastreba harisa.

„Sokolarstvo za mene je način života, ljubav prema pticama, prirodi, zadovoljstvo, i prvo što mora da se nauči je vezivanje sokolarskog čvora, ptica na desnoj ruci, čvor se vezuje levom rukom i to je prvi čas za početnike" objašnjava sokolar iz Šapca, Milan Jeremić.

Jastreb kokošar ne odustaje od mete, a haris se vraća i sa dva kilometra leta.

Na ruku najčešće dolaze na zvižduk, za njih kažu da su najiteligentniji i da se najlakše pripitome.

U Južnoj Americi gde im je postojbina, gnezdo obično prave na kaktusu a u ovim našim krajevima čak i po vetru mogu da lete 130 kilometara na sat.

Ženke su bolji lovci, a tri jastreba harisa u letu je Semizov sokolarski trijumf.

„Za njih je najviše potrebno vreme i pažnja, a priroda, prostor ima svuda", savetuje Jeremić.

„Da nas bude što više u Šapcu i da bude što više ovakvih lepih ptica jer sa njima je uživanje, da se bude u prisustvu i njihovom letu", dodaje Rapkić.

Sklad sa prirodom i zakonima je osnov sokolarstva. Kad izgradiš poverenje, članovi šabačkog udruženja dodaju, prevoz u gepeku bez kaveza za jastrebove je uobičajen put.