Pesak – resurs koji nam klizi kroz prste

Zbog velike potražnje pesak može postati ugroženi prirodni resurs.

„Mislimo da peska ima svuda. Nikada nismo mislili da ćemo ostati bez njega, ali on polako nestaje na nekim mestima", rekao je naučnik za klimu iz Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) Paskal Peduci.

Peduci, koji je direktor UNEP-ove baze podataka o globalnim informacijama o resursima u Ženevi u Švajcarskoj, opisao je globalno upravljanje resursima peska kao „slona u sobi“.

„Vreme je da promenimo našu percepciju o pesku“, istakao je Paskal Peduci.

Prema njegovim rečima, upotreba peska mogla se meriti samo indirektno, pomoću „vrlo, vrlo dobre" korelacije između upotrebe peska i cementa.

UN procenjuju da se godišnje proizvede 4,1 milijarda tona cementa, pre svega u Kini, koja čini skoro 60 odsto današnjeg građevinskog buma.

Statistike pokazuju da je za proizvodnju svake tone cementa potrebno deset tona peska. To znači da samo za građevine svet godišnje potroši 40 do 50 milijardi tona peska. Iznos je dovoljan da se izgradi zid visok 27 metara i širok 27 metara koji se svake godine obavija oko planete.

Upotreba peska u svetu utrostručila se tokom poslednje dve decenije, delimično zbog povećane urbanizacije i industrijalizacije.

Ta potrošnja premašuje prirodnu brzinu kojom pesak nastaje pod uticajem vetra i vode.

UNEP je i ranije upozoravao na uspešnu „peščanu mafiju“, rekavši da su poznate grupe građevinara, dilera i biznismena koje posluju u zemljama kao što su Kambodža, Vijetnam, Kenija i Sijera Leone.