Od gospodina do brata, tebra, brate kevo

Gospodine, druže, brate, tebra… Ovako su ljudi jedni druge oslovljavali u različitim periodima, u zavisnosti od socioloških i istorijskih prilika.

„Reči gospodin i gospođa kao način obraćanja u Srbiju dolaze krajem 19. veka, kao odjek revolucija i demokratizacije društva i ukidanja aristokratskih staleža. U upotrebi ostaju do kraja Drugog svetskog rata", rekao je Boban Arsenijević, profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu.

Posle Drugog svetskog rata stigao je socijalizam koji je imao drugačiju ideologiju od kapitalističke, pa su tako gospodin i gospođa, postali drug i drugarica.

„Dolazimo u jednu novu situaciju, gde je nova vlast obećavala jednakost svima i jednakost svih, ne samo pred zakonom nego i ekonomsku jednakost, kao i jednakost u dostojanstvu", rekao je Nikola Mijatov, istoričar saradnik Instituta za savremenu istoriju.

Pad socijalizma devedesete i tranzicija donele su drugačije okolnosti. Drugova više nije bilo, a sve češće se mogla čuti reč brate.

„Reč brat se odavno koristila za obraćanje bratu, ali to njeno osnovno značenje najbližeg krvnog srodnika, koja nosi jednu nijansu bliskosti, činilo je zgodnim za obraćanje bilo kome, kome želimo da prenesemo tu nijansu", napomenuo je profesor Boban Arsenijević.

„Na ulicama se pojavilo jedno potpuno novo brate, i predstavljalo je neki vid pripadnosti određenoj bandi, klanu ili grupici, koja je predstavljala zasebnu ekonomsku zonu", rekao je Nikola Mijatov.

U veri su svi braća, u epskoj poeziji, često je u upotrebi mili brate, zbogom brate. Pojedini političari svoje govore počinju sa braćo i sestre, a tokom Drugog svetskog rata, bilo je omiljeno u četničkom pokretu.

„Zbog toga je posle Drugog svetskog rata bilo zabranjeno obraćanje sa brate, kasnije se to izgubilo i ta reč je ponovo u obraćanju", istakao je profesor Boban Arsenijević.

Brate, tebra, tebreks, ljubi brat, samo su neki od oblika koji se danas mogu čuti. Isto tako popularno je i brate tetka i brate kevo.

„Sasvim sigurno neka majka dobije ospice kada joj se dete obrati sa ‘majko brate, daj mi pare za grad’, jer majka odmah ima osećaj da dete, ako koristi taj vid slenga koji liči na uličarski, može dete da odvede na ulicu", istakao je Nikola Mijatov, istoričar saradnik Instituta za savremenu istoriju.

„Preterana upotreba reči brat ne pokazuje nikakvo siromaštvo izražavanja, čini mi se da predstavlja neku vrstu svesnog stilskog preterivanja", zaključio je Boban Arsenijević, profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu.

Izrazima, au brate, pa brate mili, ne izražavamo bliskost već ih koristimo za skretanje pažnje na ono što želimo da kažemo. Brat će ostati brat u porodici. Gospodin u formalnom obraćanju, a u budućim rečnicima naći će se nove reči ili neke stare kojima će značenje odrediti društveno-istorijski kontekst pred nama.