Grafiti, umetnost ili vandalizam

Koliko često na fasadi svoje zgade primetite nove grafite? Zbog pisanja romantičnih, šaljivih, ili uvredljivih natpisa na zgradama, kazne su i po više hiljada dinara.

Najčešće ih ne plaćaju oni koji su ih ispisali. Tako je Skupštini stanara jedne od zgrada u Ulici 27. marta iz Komunalne policije stiglo rešenje da zbog grafita plate kaznu ili okreče zgradu.

„Grafiti su nastali tokom rekonstrukcije ulice kada je najmanje bilo, tačnije nije uopšte bilo osvetljenja u ulici, od N.N. lica. Stanari su sada dužni da o svom trošku to urade. Stanari će ukloniti te grafite. Već jednom su uklonjeni pa su ponovo nastali, pa se pitamo da li postoji neko rešenje za ovaj problem“, kaže Gordana Ilić, stanarka zgrade.

Grafiti i murali, vandalizam ili umetnost

I dok grafiti iz Ulice 27. marta nemaju umetničku vrednost, to ne možemo reći za radove uličnih crtača. Ali, ni njima nije lako. Prema zakonu svako oštećenje na objektima je kažnjivo, a muralistima je često otežan rad.

„Za deset godina rada imao sam jednom problema sa policijom, ali smo to brzo rešili jer su shvatili da radimo nešto kvalitetno. Uglavnom, kada radimo potrebna nam je saglasnost predsednika kućnog saveta. Tako da kada nas policija pita da li imamo saglasnost, mi gledamo da to imamo pismeno, tako da uglavnom nemamo problema sa policijom“, kaže ulični umetnik Petar Đorđević.

Ipak, kada kao prostor za rad, ulični umetnici odaberu neku površinu na stambenim objektima, građani najčešće nemaju ništa protiv.

„Umetnici se dogovore između sebe, a onda dođemo do Skupštine stanara i predložimo im šta ćemo raditi, generalno nikad ne dođe do nekih odbijanja. Uvek prihvate šta god da je u pitanju i jako su srećni što izaberemo tu zgradu da radimo na njoj“, navodi Matija Popović.

Od oronulih zidova do umetničkih dela 

Popularni strit art možemo videti u gotovo svim delovima Beograda. Oni koji se njime bave, prostor za slikanje najčešće uređuju sami, a od oronulih zidova prave umetnička dela.

„Obično zidovi na kojima radimo su u jako lošem stanju pre nego što se murali rade i onda moramo da uradimo pripremu za same murale. Isključivo je naš materijal, boje kupujemo od novca koji prilažu naši drugari, ili mi sami skupljamo za određeno vreme za određeni projekat, naravno tu su i prolaznici koji nekad žele da ostave novac, nekad čisto kao lep znak pažnje“, objašnjava Popović.

Ulični umetnici sa policijom obično nalaze zajednički jezik, međutim kazne za grafite mogu da budu od 5.000 do 20.000 dinara, naravno pod uslovom da policija zatekne na licu mesta one koji ih crtaju.