Zavirite u torbu želja i pisama Deda Mraza, koja su ove godine malo drugačija

Deca su ove godine poslala na desetine hiljada pisama, beleški kartica, na šarenim papirima, pisanih olovkama u boji, sa svojim željama. Džim, iz Tajvana, stavio je masku za lice unutar čestitke koju je poslao Deda Mrazu. Alina (5) je u svom pismu Deda Mraza, napisanom uz pomoć odrasle osobe, zatražila da koristi ulazna vrata kada uđe, jer su zadnja vrata rezervisana za baku i dedu kako bi minimalizovali rizik od kontaminacije koronavirusa. 

 U Bordou, Francuskoj oblasti pošta za Deda Mraza prima pisma  od 1962. godine. Zaposleni koji prikupljaju poštu za Deda Mraza sebe nazivaju "vilenjacima". Svake godine novembar i decembar mesec provode otvarajući koverte ukrašene srcima, nalepnicama i šire čaroliju Deda Mraza odgovarajući na pisma u njegovo ime.

Nisu izostala ni pisma odraslih obožavalaca, koji od Deda Mraza traže predah i sreću u godini bolesti i nemira.

„Od prvih pisama koja su u sekretarijatu otvorena 12. novembra, brzo je postalo jasno kako pandemija utiče na decu. Uz uobičajene molbe za igračke i uređaje, tu su bile i molbe koje se odnose na vakcine, posete deki i baki, kao i molba da im se vrati život kakav su ranije živeli", istakla je Hadži, jedna od zaposlenih u sekretarijatu.

Takođe je dodala da je Kovid na decu uticao više nego što mislimo. Veoma su zabrinuta. A ono što najviše od svega žele, osim poklona, jeste da zaista mogu da imaju normalan život.

„Pisma su radost za njih. Čitave godine bili su u zatvoru, lišeni su škole, lišeni svojih deka i baka. Njihove roditelje okupirala je zdravstvena kriza. Možemo reći da deca prenose rečima sve što su osećala tokom ovog perioda. Mi smo poput vilenjačkih terapeuta", rekla je Hadži.

Odgovarajući na 12.000 pisama dnevno, tim od 60 vilenjaka izdvaja neka koja ih pokreću ili upadaju u oči. Lola je među onima koji su se do sada isticali, svojim iskrenim priznanjem Deda Mrazu, napisala je: „ove godine više od ostalih trebaju mi magija i da verujem u tebe".

"Vilenjaci" ističu da osećaju da deca poveravaju brige koje možda nisu delila sa roditeljima

Ema Baron, psihijatar specijalizovan za mentalno zdravlje dece i adolescenata u pedijatrijskoj bolnici „Robert Debre" u Parizu, kaže da značajni datumi, uključujući rođendane i praznike poput Božića, pružaju strukturalnu podršku u detinjstvu.
Usred nesigurnosti pandemije, Božić je posebno važan za svu decu ove godine.

„Deca se mogu prilagoditi mnogim stvarima, ali rituali praznika i slične stvari sastavni su deo mentalne stabilnosti dece. Pisma stižu i od odraslih.