U ovom selu svaka druga kuća ima svoju vodenicu

Staro Selo se nalazi ispod samih vrhova Čemerna. Do sela vode nešto bolji kolski, neasfaltirani putevi. Nikada nije imalo više od osam kuća. 

Domaćinstvo porodice Pavlović iz Starog Sela sastoji se od dve stambene kuće. Ipak, jedna je prazna. Zapravo u Starom Selu u svega šest kuća žive ljudi.

U ovom planinskom bespuću preostale su još četiri vodenice potočare. Ispada tako da svaka druga kuća ima svoju vodenicu i da su u selu svi vodeničari.

Hranislav Pavlović ima najstariju vodenicu. Njegov deda ju je dobio u miraz 1896. godine.

Seljaci iz donjih krajeva Čemerna, opisuje Hranislav, kukuruz i žito su mleli bez ujma, ali su za uzvrat morali da nadniče u šumama.

„Svako je mleo koliko je hteo, a šest dana je radio za vodenicu. Morao je da oduži. Nije gledalo se to na kilo. Na raboš. Nego je mleo i šest dana si dužan da radiš za vodenicu", opisao je Hranislav nekadašnju praksu.

Svaka vodenica je starija od 100 godina.

Jelenko Košanin je mnogo truda uložio da obnovi svoju, iako ne pamti kada je neko iz drugog sela doneo tovar kukuruza ili pšenice.

„Ova vodenica pre je sagrađena oko 100 godina, možda i više, nije bitno. Ona uglavnom i danas je u funkciji. Radi i dalje. I dalje će da radi ako imadne ko imao da melje u njoj, da donosi žito", kaže Jelenko.

U selu se dogodilo nešto ovih dana, što ovde ni najstariji ne pamte.

Mlađi, koji su se davno odselili svoju decu sve više i sve duže ostavljaju kod babe i dede zbog epidemije koronavirusa. Tako su nešto i naučila o starim vodenicama i životu u selu.

„Ovo je vodenično kolo. Gore je kamen koji melje žito. A to žito koje se samelje, ide u brašnjar", naučila je Tara Despotović iz Beograda.

„Jako volimo da nam dođu unučići. Da im pokažemo da i oni to vide. Da, zanimljivo im je sve. Tako te stvari, kako se nekada živelo, radilo i tako", rekla je Nada Košanin iz Starog Sela.

U brvnarama u selu, ljudi su živeli pre 30 godina. Mnoge su sačuvane od propadanja kao i vodenice.

Ipak, u selu tvrde da bi im dobro došla pomoć ili finasijska potpora, kako bi i u selima na Čemernu pokrenuli etno i seoski turizam.