Marina s dijabetesom pomera svoje granice na vrhovima planina, Elbrus nije krajnji cilj

Ove i prošle godine Marina je osvojila više od sto vrhova i planinskih masiva. Počev od Triglava u Sloveniji do Ararata u Turskoj. Pohod na vrh Ararata na 5.137 metara nadmorske visine je bio posebno težak zbog hladnoće i razređenog vazduha.

„Temperatura na završnom usponu je bila minus 15. Krenuli smo noću u jedan sat. U pet do sedam ujutru izašla sam na sam vrh Ararata. Kao treća“, priseća se Marina.

Dosegla je i najviše vrhove u Crnoj Gori, Grčkoj i Bugarskoj. Na Jezerskom vrhu (Maja Jezercë), 2.700 metara visokom vrhu Prokletija u Albaniji, bila je u januaru. Fizički i mentalno je izuzetno pripremljena za takve pohode. Goni je, kaže, čelična volja jer se nosi i sa zdravstvenim problemima.

„Krenulo je tako što sam ja dobila dijabetes. Tu sam krenula da pomeram neke svoje granice, odnosno da ispitujem šta to moje telo može i dokle mogu da stignem u planini sa dijabetesom“, govori o svom motivu planinarka.

Da sebi insulin i krene dalje

Dijabetes tip jedan joj je dijagnostikovan pre 12 godina. Od tada terapiju prima četiri puta dnevno. Insulin je čak sebi dala dok je bila zakačena sajlama i karabinjerima za visoke stene Mokre Gore.

„Ona ima svoj režim ishrane i primanja insulina. Ona da sebi u stomak insulin i nastavlja dalje“, ističe Snežana Jotić, planinarka, takođe iz Vrnjače Banje.

Marina je sebi postavila još jedan cilj. Da osvoji najviši vrh Kavkaza. Elbrus, visok 5.600 metra. 

„Kad krenete na tako neki pohod, ekspediciju, moja obaveza je da vodiču kažem svoju neku zdravstvenu situaciju za ne daj bože da se nešto desi, da znaju kako da odreaguju“, objašnjava Marina svoju pripremu za pohod.

Elbrus nije krajnji cilj. Najviši vrh koji želimo da osvojimo nije na nekoj planini već u nama, tvrdi najbolja planinarka iz Vrnjačke Banje.