Život u gradu zamenili selom, rad na imanju kao slatki napor

Milan Petrović je radni vek proveo u pravosuđu, a penziju dočekao u Tužilaštvu za ratne zločine. Na imanju koje njegovoj porodici pripada duže od dva veka, sam je proizveo sadnice šljive požegače, uz pomoć nauke i starijih sugrađana.

„Oko dvesta sadnica sejanica, ali sam uspeo da dobijem ovako kvalitetan zasad tek negde pedeset posto. Ja sam zadovoljan. Sve su sadnice zdrave, sve su se primile, dakle prijem je bio stoprocentan", kaže Petrović.

Supruga Vera, farmaceut po zanimanju, umešna je i u spremanju zaboravljenih  jela.

Voćni kolač od požegača, kaže, ima neograničen rok trajanja, mada ga unuci brzo pojedu.

„Čisto voće, malo šećera i projinog brašna. To je sve što u njemu ima. To sam ja od svojih starih, od majke naučila i oživela. I ona je već zaboravila, pita ‘kako li ono se pravi’. Ja sam zapisala, pa zato znam", kaže Vera.

Od šljiva peku i rakiju, a nasleđena se čuva u posebnom buretu u kojem je rakija,  iz 1970. godine.

Milan je uspeo da ovlada i pečenjem kalvadosa, čuvene francuske rakije. Na imanju ima tri vrste jabuka koje su potrebne za srpski „loretski kalvados".

„Proizvodi se od tri vrste jabuke. Dve su divlje, a jedna pitoma. Ta pitoma mora biti slatka, a divlje moraju biti jedna žuta, druga crvena i moraju biti opore", objasnio je Milan Petrović.

Rad na imanju je za Petroviće slatki napor. Milan je veći deo karijere nosio kravatu, ali nikada nije zaboravio kako se kosi i rade svi ostali poslovi na imanju.