Ne bacajte kese, naučite kako da ih heklate

Heklanje i to ne obično, već ono gde se umesto konca koriste plastične kese, posao je baka Rade već dve godine. Osim toga ova penzionerka i druge obučava kako da od otpada naprave predmet za upotrebu. Na tu ideju došao je njen unuk Miloš, inače student antroplogije iz Kruševca.

„U nekom trenutku sam gledao babu kako hekla dok gleda televiziju i shvatio da zapravo stariji ljudi imaju neko znanje u rukama, ali su po odlasku u penziju izgubili kontakt sa tržištem i ne znaju na koji način mogu svoje stvari da plasiraju. I onda sam tada shvatio da je korisno spojiti, tačnije da ja budem neka spojna veza između ljudi koji znaju nešto da rade i tržišta“, kaže Miloš Todorović.

Umeće heklanja plastičnim kesama baka Rada je nasledila od majke, a višak slobodnog vremena u penziji bio je idealan za podsećanje.

„Toliko sam se nervirala, kese svuda po ulici, u parku, na drveću mi mašu i pozdravljaju me i onda sam tako počela da radim. To mi je dalo ideju da kese skupljam“, seća se Rada Todorović.

Da bi sakupio što više kesa, Miloš je osnovao udruženje za održivi razvoj „Redefinisanje“. Mlade je angažovao da putem društvenih mreža prikupljaju kese, reklamiraju i prodaju proizvode, dok je izrada predemeta u rukama starijih i iskusnijih.

Za dve godine postojanja udruženje je iz prirode uklonilo oko 9.000 plastičnih kesa, a desetak starijih osoba je dobilo priliku da dodatno zaradi od kuće heklajući.

Osim zarade, stariji su postali vidljiviji u društvu, a kese manje vidljive u prirodi. Iako su svesni da je njihova akcija lokalnog karaktera i da ne mogu sistemski da reše problem plastičnih kesa, ističu da im je cilj da bar malo utiču na svest ljudi.

„Želimo da uvučemo što veći broj ljudi, odnosno širu javnost time što mogu da doniraju kese. Imamo koncept da doniranjem kesa mogu da ostvare popust na proizvode, poenta je da oni mogu da doniraju čiste kese, cele i ove sada sa pijaca i one starije kese koje nisu biorazgradive i da na taj način možemo da sakupimo kese, preradimo ih i zapravo sprečimo da one završe u prirodi“, objašnjava Miloš.

Umesto u prirodi stotinak kesa završilo je u ovom rancu. Osim njega, spretne ruke baka Rade, a od pre dva meseca i žena iz Udruženja žrtava porodičnog nasilja „Hajr“ isheklale su brojne torbe, podmetače, korpice, priveske i druge predmete.

„S obzirom da sam heklala nekad kao devojka, sad sam se podsetila i baš mi čini zadovoljstvo, ne provodim puno vremena u kući, družim se sa prijateljicama“, ističe Ljiljana Perić, članica udruženja „Hajr“.

Šezdesetogodišnja Mara Krga, takođe je deo udruženja. Kaže da nije mogla da veruje da od kese može nešto poput ovoga da se ishekla, „ali, kada sam se uverila i videla ja sam se oduševila, morala sam da naučim kako bih mogla da radim i da pomažem i drugima“.

Ovakav projekat značajan je jer predstavlja vid resocijalizacije za žene koje su doživele traumu. Osim toga novac od prodatih proizvoda usmeren je na udruženje, koje su i same osnovale.

Prihod je i te kako potreban, ali nije primaran kada je reč o ekološkom i socijalnom preduzetništvu. Ovde se uspeh meri mogućnošću da što više ljudi iz marginalizovanih grupa učinite vidljivim, brinući o životnoj sredini. A ovaj dvadesettrogodišnji student upravo to i radi.