Kako da pirotski ćilim ne skuplja samo prašinu

Pirotski ćilim kao umetnički proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, nalazi se na nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. Jedan je od tri srpska ćilima koji će država predložiti Unesku da ga uvrsti na listu svetske kulturne baštine. Najnovija inicijativa je da se u Srbiji uvede institut „Čuvar tradicije“ i to najpre u Pirotu, koji bi doprineo očuvanju ćilima.

Nekoliko žena za razbojem ispod čije tupice izranjaju živopisne šare pirotskog ćilima, usamljene su čuvarke tradicije ovog umetničkog zanata.

„Da bi ćilim bio takav kakav jeste, kvalitetan i lep, ali naravno i po standardu i elaboratu, tkalja mora da zna sve šare napamet, a u principu to baš i nije lako naučiti“, objašnjava ćilimarka Jasmina Kirov.

Popularisanjem izrade ćilima kroz projekte, poput tkačke kolonije „Etno mreža“ u saradnji sa ambasadama Amerike i Kanade, pokušava da doprinese očuvanju pirotskog ćilima. Planirano je da se najpre u Pirotu oformi institut „Čuvar tradicije“.

„Time bi se uposlile lokalne žene iz zadruge 'Damsko srce' da se posvećeno bave očuvanjem ovog zanata, prenošenjem znanja, prijemom diplomatskih poseta, organizacijom obuka, javnih časova, radionica za decu i mlade... sve ono što je u javnom interesu da bi se ćilim sačuvao“, ističe Violeta Jovanović, predsednica „Etno mreže“.

Grad Pirot podržava inicijative za očuvanje kulturnog nasleđa-u okviru svojih zakonskih ovlašćenja.

„Grad najviše može da pomogne na promociji kroz organizaciju raznih gastronomskih manifestacija, festivala, izložbi... Gradu u budućnosti zaista treba stalna postavka ćilima, odnosno potreban nam je Muzej ćilimarstva“, smatra zamenik gradonačelnika Pirota Miloš Colić.

Nekada se veština izrade pirotskog ćilima prenosila s kolena na koleno. Danas je ćilimarstvo uglavnom samo deo projekta očuvanja baštine. Potrebno je da ponovo dobije status umetničkog zanata od kojeg će ćilimarke zarađivati platu. U protivnom, pirotski ćilim će ostati samo vredan muzejski eksponat.