Kako su Subotičani oživeli Olimpijske igre pre Kubertena i pokazali Beograđanima šta je fudbal

Subotičani su se setili svog sugrađanina i Palićkih „Olimpijskih igara“ i položili vence na spomenik Lajošu Vermešu na Paliću.

„U najranijoj mladosti sam se verio i ostao večiti zaljubljenik u sport“, prisetio se Mihalj Vermeš reči svoga dede Lajoša koje je rekao u intervjuu 1976. godine.

Lajoš je, prema Mihaljevim rečima, bio veoma dobar mačevalac, a bavio se biciklizmom, gimnastikom, plivanjem, boksom i rvanjem.

„Deda je bio nadahnut antičkim Olimpijskim igrama i uopšte helenskom kulturom i to mu je dalo ideju da na svom imanju organizuje u duhu olimpizma Palićke sportske igre, koje nikada nije zvao olimpijskim igrama, već su u literaturi prozvane tako“, kaže Mihalj.

Bio je to, kako kaže, veoma veliki poduhvat, posebno kada se ima u vidu da je to bilo 16 godina pre organizacije prvih modernih Olimpijskih igara, o čijoj obnovi se još nije razmišljalo.

Od skromnog početka do velike atrakcije 

„Počelo je veoma skromno. Bile su tri discipline – skok u dalj, bacanje tega i rvanje. Kako su godine prolazile, igre su bile obogaćivane raznim disciplinama. Događaj je postao veoma popularan, dolazilo je na hiljade gledalaca, posebne vozne linije za Suboticu su uspostavljane. Igre su postale su međunarodne i bile glavna atrakcija Palića“, objašnjava Mihalj Vermeš.

Interesovanje je mnogo doprinelo turizmu, pa su u to vreme izgrađene mnoge vile za smeštaj, a došlo je i do procvata Palića kao destinacije.

Aleksandar Obrenović je uputio Lajošu 1898. godine poziv da bude učitelj mačevanja mladom kralju, što je rado prihvatio i šest nedelja boravio na kraljevskom dvoru.

Fudbal je do Beograda stigao preko Subotice

Pod patronatom kralja dve godine kasnije, 40 Subotičana pozvano je da gostuje i takmiči se na igrama u Beogradu, gde su osvojili mnoge medalje.

„Zanimljivo je i da su tada 22. jula 1900. godine Subotičani Beograđanima prvi put pokazali kako se igra fudbal, što im se jako dopalo. Pošto je kralj bio prisutan, Ivan Sarić kapiten ekipe poklonio mu je loptu", ističe Mihalj.

Lajoš Vermeš bio je veliki darodavac, pa je tako izgradio 1892. godine Sovinu kulu u kojoj su besplatno bili smešteni sportisti. Tada je izgradio i prvu asfaltnu biciklističku stazu u tadašnjoj Austrougarskoj.

Sve za sport

Koliko su to bile veliki poduhvati govori podatak da su ga te dve investicije koštale milion tadašnjih forinti. Primera radi, službenici su godišnje zarađivali oko 300 forinti.

Nažalost, kasnije je bankrotirao.

„Nekada sam bio veoma veoma bogat, puno para sam potrošio na sport. Izgradio sam biciklističku stazu i to mi je dalo ideju da napravim tramvajsku liniju od Subotice do Palića. U to sam sve investirao i sada nemam ništa, sem zdravlja", rekao je Lajoš svojevremeno u intervjuu, nakon čega je izvadio doživotnu tramvajsku kartu Subotica-Palić.