Rad od kuće, kako je posao iz snova postao noćna mora

Ustaneš kad hoćeš, radiš kada imaš najbolju koncentraciju, ne moraš da se spremaš za posao, i ne gubiš vreme da bi došao do kancelarije. Do pre šest meseci oko 80 odsto milenijalaca maštalo je da radi od kuće, pokazuju istraživanja američke agencije koja se bavi navikama ove generacije.

Slična razmišljanja imali su i mladi iz Srbije, a onda je došla pandemija i otkrila pravo lice rada od kuće.

„Kada je krenulo nije izgledalo onako kako sam očekivao. Bio sam produktivniji nego što sam mislio da ću biti, ali s druge strane psihološke neke negativne posledice koje sam predvideo su bile mnogo ozbiljnije nego što sam mislio da će biti“, objašnjava Miloš Skokić, direktor agencije „Žiška“. 

„Mi smo jako dugo u agenciji pričali da će to da se desi. Neki ljudi su počeli da praktikuju da manje dolaze u kancelariju. U trenutku kad se desilo mislim da smo samo svi poželeli da rad od kuće izgleda što bolje“, kaže Jelica Skalušević, menadžerka projekata.

Početni entuzijazam rada od kuće

U početku je bilo dosta entuzijazma, produktivnost zaposlenih se povećala i svi su bili fokusirani na prednosti koje donosi rad od kuće u svetu popularniji pod nazivom "smart working".

„Prednost rada od kuće je u tome što organizujete svoje vreme onako kako vama odgovara, radite u pidžami, onako kako je vama najkomfornije, to stvarno nije mala prednost", ukazao je Skokić. 

„To su ujedno i mane zato što nekim ljudima fale ti rituali – spremanje za posao, šetnja, odlazak, služanje muzike usput, to neko svoje vreme koje imaš u toku dana“, nabraja Skaluševićeva.

Opadanje produktivnosti i otkrivanje mana rada od kuće  

Posle izvesnog vremena, toliko hvaljena produktivnost je opala i počeli su da se javljaju određeni problemi. Postojalo je mnogo toga što im kod kuće odvlači pažnju, vreme provedeno u radu je produženo, a pojedini su imali i problem sa tehnologijom.

„Kada se bavite kreativnim radom i rešavate probleme koji nisu strogo strukturirani, znači vam to da imate druge ljude oko sebe s kojima možete da obavite brzinski razgovor, da dobijete povratnu informaciju, testirate koncept“, rekao je Skokić naglasivši da su mu najviše nedostajali ljudi i njihove ideje.

Jelici Skalušević najviše je smetalo što sastanci nisu bili uživo: „Sastanci poreko Skajpa, Vajbera ili Zuma su baš loše rešenje. Nekada to prekidanje u toku sastanka ili komentarisanje, ubacivanje mnogo znači".

Usamljenost, neka vrsta anksioznosti i nedostatak komunikacije takođe je nešto na šta se žale oni koji umesto za kancelarijskim stolom rade iz svojih dnevnih soba. 

Ukidanje vandrednog stanja i povratak na posao mnogi su na sopstveno iznenađenje jedva dočekali.

„Moja deca su se vratila u vrtić i iskoristila sam to da se i ja vratim u kancelariju. Prijalo mi je, u početku sam bila radosna jer je sve otprilike ličilo na stari način funkcionisanja“, opisuje Skaluševićeva.

Prva reakcija je, kako Skokić kaže, bila sreća: „Nedostajao mi je osećaj da se sve vraća u normalu.“

Neodređeno trajanje perioda rada od kuće teško pada

Zbog nestabilne epidemiološke situacije mnoge kompanije ponovo su uvele rad od kuće koji više nije zvučao tako primamljivo kao pre pandemije.

Nova etapa izmeštenosti iz kancelarije teže pada, naglašava Skokić, jer sada, za razliku od onog u martu koji je delovao privremeno, rad od kuće ima u najmanju ruku neodređeno trajanje. 

Procenjuje se da oko 60 odsto milenijalaca trenutno radi od kuće, i kako ističu, ne bi voleli da to postane trajno rešenje, već opcija koju mogu da primene jednom u sedam ili deset dana.

„Iz ove situacije naučili smo dve stvari – da je rad od kuće više moguć nego što smo mislili i u nekim situacijama veoma koristan, a takođe, što je po mom mišljenju važnije, a to je koliko nam je značajan ljudski kontakt, razgovor, razmene koje ponekad deluju beznačajno, a zapravo vrlo često imaju veliku, čak i poslovnu vrednost“, zaključio je Skokić.