Od pakla Normandije do Dobanovaca, legendarni džipovi u penziji u Srbiji

„Vilis MB“ ili „ford GPV“, poznatiji kao džip, čije je zvanično ime bilo „kamion 1/4 tonski, 4h4“, zapravo je lako terensko vozilo američke armije, proizvodeno između 1941. i 1945. godine.

Ovaj mali terenski automobil je svojom svestranošću, pouzdanošću i jednostavnošću stekao kultni status tokom Drugog svetskog rata.

Ogromna popularnost ratnog „džipa“ je dovela do kasnijeg razvoja civilnog modela i inspirisala nastanak čitavog niza terenskih vozila sa pogonom na sva četiri točka.

Ljubazni domaćin i restaurator Marko Biljić, inače oficir u penziji, dočekao nas je širokim osmehom jer do sada, kako, kaže nisu dolazili novinari u Dobanovce da vide „ratne heroje“.

Tri ratna druga

Tri džipa parkirana u koloni, dva „vilisa“ i jedan „ford“, pretvaraju uobičajni dobanovački sokak u neki filmski set.

Biljić kaže da su džipovi korišćeni u iskrcavanju saveznika u Normandiji 1943. godine.

„Istraživali smo njihovo poreklo i stigli do podatka da su neki od džipova koji su završiliu Jugoslaviji bili u operacijama iskrcavanja saveznika u Normandiji. Ovi džipovi su stigli u Jugoslaviju kao ratna pomoć saveznika, a kasnije ih je vojska prodala sredinom sedamdesetih godina. Novi vlasnici su te džipove neko vreme vozili dok su mogli i umeli da ih opravljaju, a kasnije su im trulili po šupama. E to je bila prilika za mene i moje prijatelje da pronađemo džipove i započnemo njihovu restauraciju. Postoji mogućnost da sada sedimo u džipu u kojem su sedeli američki vojnici u Normandiji“, kaže Biljić.

Za restauraciju jednog džipa potrebno je, kaže, i do godinu dana.

„Prvo džip skroz rastavimo... vidimo šta mu fali od delova. Otvaramo diferencijale, nabavljamo menjač, semeringe zupčanike... Zavisi od toga šta je otišlo na džipu. Delove smo do pre desetak godina pronalazili po tavanima, podrumima, špajzovima... domaćina širom Jugoslavije. Danas originalne delove za džipove nabavljamo iz Engleske, Francuske, Nemačke...", rekao je Biljić.

Napominje da je svog „vilisa“ uspeo da registruje i vozi ga sa, kako priznaje, velikim uživanjem 11. godina.

„Komšije, prijatelji, vozači koje srećem na drumu... žele da se provozaju... Kada sednu u 'Vilisa' osmeh im prekrije lice i svi kažu da je poseban osećaj. Policijci na drumu mi nikada nisu tražili dozvolu već se se raspitivli odakle mi to 'super vozilo'“, kaže Biljkić.

Pouzdana mašina

Insistira da „vilis“ nije samo „šminka“, već je pouzdan prijatelj na drumu i van njega.

„Jednom sam se zaneo vozeći kroz neku šumu... Bukvalno sam se strmeknuo niz nezgodnu nizbrdicu i džip me izvukao iz te situacije. Ta situacija potvrdila moju ljubav prema 'vilisima' koja traje od 1986. godine“, kaže Biljić.

Najava dolaska inostranih filmskih produkcija u Srbiju nakon suzbijanja pandemije virusa kovid-19 za Biljića predstvalja priliku da mu se ljubimci nađu na filmskom setu.

„Naš prijatelj Dule iz Omoljice ima 12 'vilisa' u kompletu i on je do sada bio u poslu sa tim filsmkim produkcijama, ali nadamo se da će i neki od naših 'vilisa' postati 'glumac'“, kaže Biljić.

Ekipa Tanjuga imala je prilike da se uveri u istinitost ljubavi na prvu vožnju u „vilisima“.