Crepulja, suvenir koji donosi zaradu

Sedamdesetogodišnji Tomislav kaže da se radi ručno, bez alata i da tu mašine ne pomažu.

„Ruke i noge. Ja sam to nasledio, ostalo je od dede, on je pravio. Moglo je dobro da se živi jedno vreme. Moglo je kad smo pravili zgrade, kupovali traktor, mašine, sve od toga“, kaže Tomislav Karastojković.

Put do gotove posude kreće na obližnjem tzv. crepuljarskom brdu, bogatom dvema vrstama gline koje se mešaju s peskom i vodom. Od blata se oblikuju posude, koje se zatim suše i peku.

Crepulja je glinena posuda prvobitno namenjena pečenju hleba, mada u njoj mogu da se pripremaju i pečenje i gulaš. Ona ide direktno na vatru. Sastavni deo posude je metalni poklopac – sač, preko koga se stavlja žar i tako se jelo priprema.

Brendiranje crepulja od gline 

Zanat uči i čika Tomina ćerka Danijela, rešena da očuva tradiciju crepuljarstva u porodici, ali i ekonomski motivisana.

„Zaradi se, nije da se ne zaradi. Sad dosta ide, etno-restorani dosta traže, malo se poboljšala prodaja crepulja“, kaže Danijela.

Budući da se crepulja od ovog sastava gline, optimalnog za tu namenu, u Srbiji pravi još jedino u Rujištu, opština Ražanj, radi na brendiranju tog proizvoda.

„Uspeli smo da ga stavimo na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, odnosno da uđe u taj registar od nacionalnog značaja. Želimo dalje da ga i geografski zaštitimo“, objašnjava direktorka TO Ražanj Milena Janković.

Crepulje kao posude za upotrebu, i kao suveniri tražene su i u inostranstvu, što bi za mlade u ovom kraju mogla biti šansa za zaradu, a obuka se organizuje kroz radionice Ženske zadruge.