Kako izgleda kada majstor za popravku nameštaja restaurira sliku iz 17. veka

Slika baroknog umetnika Bartolomea Estebana Perez Murilja Bezgrešno začeće poslednja je u dugom nizu umetničkih dela koja su pretrpela značajna oštećenja zbog nesturčno sprovedernih konzervatorskih i restauratorskih radova.

Kako se saznaje, jedan restarurator nameštaja je privatnom kolekcionaru iz Valensije za honorar od 1.200 evra obećao da će očistiti Muriljovu sliku. Međutim, zbog nestručnog rada lice Device Marije je uništeno do neprepoznatljivosti uprkos dva pokušaja da se vrati u prvobitno stanje.

Ovaj nemio slučaj neizbežno je podsetio i na zloglasni incident „majmunolikog Hrista“ koji se dogodio pre osam godina, kada je pobožna parohijanka, naivna slikarka, pokušala da na zidu crkve na periferiji španskog gradića Borha restaurira sliku Ecce homo o čemu su brujali mediji širom sveta.

Mnogi su se setili i nesrećne restauracije statue Svetog Đorđa iz 16. veka u Navari kada je svetac ratnik više ličio na lika iz stripa i koju su profesionalni restauratori jedva uspeli da vrate u prvobitno stanje.

Fernando Karera, profesor Galicijske škole za očuvanje i obnovu kulturne baštine, naglašava da takvi slučajevi ukazuju na potrebu da se ova vrsta posla mora poveriti samo stručno osposobljenim restauratorima.

„Mislim da ovog momka – ili ove ljude – ne smemo nazivati restaurtorima“, kaže Karera za Gardijan. „Budimo iskreni, oni su obični nesposobnjakovići koji upropaštavaju stvari. Uništavaju ih“.

Karera, bivši predsednik španskog Udruženja profesionalnih restauratora i konzervatora, navodi da važeći španski zakoni dozvoljavaju da se u projekte obnove uključe i ljudi koji nemaju bilo kakve kvalifikacije.

„Možete li zamisliti da svakom bide dozvoljeno da operiše? Ili da prodaje lekove bez licence za farmaceute? Ili da projektuje zgradu neko ko nije arhitekta?“, pita se Karera.

Jeste da su restauratori „mnogo manje važni od lekara“, ali je bilo neophodno da se i ova oblast reguliše zbog istorijskog i kulturnog nasleđa Španije.

„Moramo uložiti u svoje nasleđe, ali pre nego što razgovaramo o novcu, moramo da budemo sigurni da su ljudi koji preduzimaju ovu vrstu posla obučeni za njega“.

Marija Borha, jedna od potpredsednica Udruženja, takođe nalašava da su incidenti, poput nesrećnog slučaja Muriljo, „dešavaju mnogo češće no što mnogi misle. Ali o njima saznajemo tek dada dospeju u medije ili na društvene mreže“.

Ključni deo ovog problema po Kareri je taj što se političari jednostavno ne bave kulturno-istorijskom baštinom, što znači da Španija ne odvaja dovoljno finansijskih sredstava za svoje nasleđe.

„Ne moramo im biti prioritet, jer očigledno nismo važni koliko zdravstvo ili nezaposlenost – ali moraju imati na umu da je ovo naša istorija“, napominje Fernando Karera.