Četiri decenije posle mature, njeni đaci je i dalje obožavaju

Svakodnevna slika u stanu devedesetrogodišnje profesorke srpskog jezika. Učenici leskovačke Ekonomske škole je ne zaboravljaju. Obilaze je i evociraju s njom uspomene. U sedam decenija dugom braku profesorka Rada decu nije imala.

„Svi đaci, to su moja deca. Moji đaci koji su sada uspešni očevi, dede oni će shvatiti da je njihova profesorka bila puna ljubavi prema njima“, kaže profesorka srpskog jezika i književnosti.

Zbog majčinskog odnosa koji su osećali generacija koja je maturirala pre 40 godina – profesorku je dočekala aplauzom. Kratak čas i obraćanje u dvorištu škole. Učenici četvrtog pet kojima je bila razredna u majcama plave i crvene boje da se i danas zna da su iz Radinog odeljenja.

„Naš ponos i dika, naš vođa koja 43 đaka od prvog do četvrtog razreda dovela do mature“, kaže Ljiljana Jovanović, maturantkinja Ekonomske škole generacija 1980. godine.

„U duši romantičar koja je svima kojima je predavala prenela taj romantizam i optimizam“, ističe maturant Ekonomske škole iz generacije 1980. godine Ratomir Nikolić.

Vreme je danas drugačije nego pre 4 decenije. Tehnološki napredak doneo je mnogo novina, ali prave vrednosti u školi moraju da se čuvaju, a srpski jezik da se neguje, poručuje profesorka Popović.

Obrazovanje to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste učili u školi. Ovu rečenicu Alberta Ajnštajna najbolje osećaju učenici kojima je predavala Radmila Popović.

A rečenicu profesorke Rade – da je bez obzira na škole i fakultete koje čovek završi, najvažniji čist obraz, pamte učenici Ekonomske škole u Leskovcu.