Mogu li imena da otkriju šta je istina, a šta mit u Bibliji

Imena koja roditelji daju deci govore o društvenim trendovima, verovanjima i kulturnim identitetima, a jedna izraelska naučnica, Mitka Golub, proučava imena iz perioda Prvog hrama kako bi utvrdila šta je u Bibliji istina, a šta mit.

Period Prvog hrama počinje u 10. veku pre Hrista, sa Davidom i Solomonom, i traje sve do vavilonskog osvajanja Jerusalima 586. godine pre Hrista.

Golub, koja je arheolog Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, upoređuje ta biblijska imena sa onima pronađenim u iskopavanjima širom Levanta.

Ako se imena iz Biblije po stilu i popularnosti poklapaju sa onima koja znamo da su se tada koristila, možemo biti sigurni da su priču pisali ljudi koji su živeli u to vreme, ili su bar imali pristup direktnim izvorima ili svedocima događaja, smatra Mitka Golub.

"Nema mnogo biblijskih imena koja se pronalaze u izvorima izvan Biblije. Istovremeno, imamo veliku kolekciju imena sa arheoloških artefakta koja nam mogu mnogo reći o istoričnosti Biblije", rekla je Golub za Haarec.

Glavno otkriće studije 

Glavno otkriće do kojeg je došla je da, dok su judejska imena u skladu sa onima koja su se tada koristila u Jerusalimu i okolini, to nije slučaj i sa izraelskim imenima.

Ispostavilo se da je više od 70 odsto imena iz tog perioda jahvističko, poput Isaije i Jezekije, što znači da u originalu imaju sufiks -iah, ili -jah. To se poklapa i sa arheološkim istraživanjima.

S druge strane, iako je u Kraljevstvu Izraelu u Bibliji 90 odsto imena jahvističko, samo 50 odsto imena ima te sufikse, dok 35 odsto ima reference na druga božanstva, El ili Baal.

Ako se posmatraju samo jahvistička imena u Judeji i Izraelu, opet ima razlike između Biblije i arheologije. I dok se prema Starom zavetu ona pišu isto, arheologija je utvrdila da su drugačije pisali taj sufiks. Iz toga proizlazi da ja autor tog dela Biblije menjao izraelska imena kako bi bila jahvistička, ili nije imao dovoljno podataka o susednom kraljevstvu.

Šta to govori o periodu kada je pisana Biblija 

"Očigledno je da osoba koja je pisala ili sakupljala materijal nije znala kako glase izraelska imena, jer da jeste, više bi koristila druge elemente", navodi Mitka Golub i napominje da je moguće da je Biblija pisana u periodu kada je izraelsko kraljevstvo već bilo uništeno, u osmom veku pre Hrista.

Šef Instituta za arheologiju Josef Garfinkel smatra da je kvantitativna analiza biblijskih imena i njihovo poređenje sa arheološkim istraživanjima - sofisticirana nova naučna alatka.

"Očigledno su autori Biblije imali mnogo više ličnog znanja o istoriji Judeje, tako da je moguće da kada je Biblija pisana, Izrael više nije postojao. To ne znači da nemamo dosta informacija o tome šta se dešavalo u obe oblasti u 10. ili 9. veku pre hrista", rekao je Garfinkel.