Čovek koji je osvojio Everest: Planina može da postavi dijagnozu

„Pun sam emocija, sam sam bio na vrhu. Kad dođete na vrh, ako nemate s kim da podelite taj uspeh, za koji su pripreme trajale četiri godine, onda je to nekako više tuga nego radost, zato mi je teško da pričam o tome i posle 20 godina", rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, Dragan Jaćimović. 

Dodao je da, iz ove perspektive, posle toliko vremena, smatra da je reč bila o nekoj vrsti dokazivanja.

„Čovek se rodi s tim da ne odustaje i da prolazi i rešava problem i tako postaje jači. Tako se ponašam čitav život. Tokom cele ekspedicije nisam pomišljao da odustanem niti sam bio uplašen", priča Jaćimović.

„Moj deda Milisav je imao izreku koja kaže - Sve će to biti lane. I, ta izreka mi je pala na pamet dok sam se peo sam, negde tamo od južnog vrha, kada sam ostao sam i bez kiseonika na iznat 8.8700 metara", rekao je Dragan.

Priča kako u celom poduhvatu sneg i led nisu najveći problemi, već da je to najpre nedostatak kiseonika što jako utiče na psihu, a potom i neizvesnost u vezi sa prognoziranim vremenskim prilikama.

„Prilagođavanje prirodi vas lomi. Imate neki ritam u životu, neki plan, a ovde dva meseca to ne postoji i to vas lomi", iskren je Dragan koji je, kako kaže, te sezone, 2000. godine, bio poslednja osoba koja je dostigla vrh, jer su nakon toga krenuli monsunski vetrovi i loše vreme.

Dodaje da je generalno kompletna ekspedicija bila van standarda i procedura i sa puno izuzetaka upravo zbog vremenskih prilika, ali niko iz ekipe nije želeo da odustane.

Pripreme za poduhvat osvajanja su trajale četiri godine. Dragan kaže da je onda mislio da je kondicija najvažnija i fizička spremnost.

Danas, kaže, na to gleda drugačije i smatra da svako može da se pripremi fizički za Mont Everest, ali da je mentalna snaga nešto sasvim drugo. Njemu i njegovim kolegama, pomoglo je sazrevanje tokom prethodnih ekspedicija.

"Hvala bogu, nema više!" 

Draganu su sa ekspedicija u lepom sećanju ostali razgovori sa ljudima. „To pamtim. Najlepše je kad sa nekim delite istu strast, imate istu želju i o tome pričate. Ima tu drugih lepih momenata, kao što su izlasci i zalasci sunca, prelamanje svetlosti na glečeru, sve je to lepo, ali mislim da, ono što čovek najviše pamti, je to što je bio zajedno dva meseca sa nekim istih interesovanja", kaže Jaćimović.

Kada je kročio na „krov sveta pomislio je „Hvala bogu, nema više!", dodaje Dragan i priseća se agonije kada je ostao bez boce sa kiseonikom na Južnom vrhu, tik pre cilja.

„Iskustvo me nije promenilo ali planina je postavila dijagnozu. Posato sam svestan svojih mana, ali još važnije, dobio sam i značenje toga, zašto sam to uradio i toliko se dokazivao. Ali, na sebi morate raditi i kasnije kako biste iskoristili taj benefit, što ste se popeli na Everest. Ja i dan danas to radim", ispričao je Dragan.

Najavljuje da sa sinom planira nove avanture, i to kroz kompaniju koju su osnovali i koja se bavi avanturističkim sportovima. Poziva sve da se u vreme oporavka od pandemije okrenu avanturama u Srbiji, koja ima puno toga da ponudi.