Dok ga Mediteranci lako uče, Englezima je srpski jezik noćna mora

Znamo da je srpski jezik jedan od najtežih jezika, naročito kada je gramatika u pitanju. Samo ćirilično pismo je specifično i mnogim strancima koji žele da nauče srpski zadaje dosta problema, kao i padeži i izgovaranje reči koje sadrže glasove ć, č, dž, š, lj ili nj. Ipak, iako nekima zadaje dosta glavobolje, mnogi stranci zavole naš jezik, a kada se nešto voli, lakše se i uči.

Karlos Franko, Meksikanac koji u prestonici Srbije živi već pet godina, odlično barata srpskim, pa je zbog dobrog poznavanja naše istorije i kulture, nedavno zablistao u kvizu Slagalica. Bez problema je odgovarao na pitanja iz gramatike srpskog jezika, a pokazao je i zavidno poznavanje sporta, čak i naše privrede, u igrama Najduža reč, Spojnice i Asocijacije.

„Jezik sam učio ovde, sa drugarima, u kafani, recimo. Znao sam ruski pre. Bio sam u Rusiji na razmeni studenata, tako da sam učio ruski i to mi je mnogo pomoglo da bih naučio srpski“, priznaje Karlos tajnu svoga uspeha.

Italijanima, Špancima i Rusima učenje našeg jezika ide lakše, dok Englezima predstavlja, kako oni kažu, „noćnu moru“. Najteže reči za pamćenje su im one koje se isto pišu i izgovaraju, a imaju različito značenje, što ih dodatno zbunjuje. Kinezima, Japancima i Korejcima naša fonetika izgleda veoma čudno, često ih dosta namuči, ali ih nikada ne obeshrabri.

„Ti studenti su ekstremno vredni, ekstremno požrtvovani i, u suštini, imaju dobre rezultate. Najspontaniji, da kažemo, u učenju jezika su Mediteranci, dakle, Italijani, Španci, Portugalci. To su ljudi koji su komunikativni i koji vrlo brzo, zapravo 'hvataju' jezik, ali takođe, sa određenom zadrškom pristupaju učenju ozbiljne gramatike“, navodi Nikica Strižak, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

Uz dobrog profesora, odgovarajuću literaturu, druženje sa prijateljima kojima je srpski maternji jezik – uspeh je zagarantovan. Strpljenje i volja su veoma važni, kao i postavljanje ciljeva u startu. Iako kažu da je težak, strancima je naš jezik lep, zvučan i tečan.

Mnogo je pouzdanije učiti jezik uz mentora, ali ima i onih koji misle da će srpski najbolje naučiti u svakodnevnom kontaktu sa ljudima.

„Nijedan fakultet, nijedan profesor, neće ti dati ono što ti moraš sam da naučiš. Znači, bukvalno, ukoliko želiš taj jezik da savladaš moraš telefon da podesiš na taj jezik, da pratiš društvene mreže, kulturu... Znači, sam da želiš tu svoju ljubav da pojačaš. Od prvog dana kako sam na tabli videla kredom napisano ono, Vuk Stefanović Karadžić, pa sve te hijeroglife, pošto se ipak ćirilica razlikuje, nekako od prvog dana mi je sve leglo. I jezik, i tempo, i mentalitet, kultura...“, naglašava Marija Mazur, studentkinja srpskog jezika.

U redovnom programu Centra za srpski jezik na Filološkom fakultetu godišnje se upiše oko 120 studenata. Najviše ih je iz Kine, skandinavskih ili slovenskih zemalja, Italije, Španije, Nemačke, a najmanje iz Južne Amerike. Neki dolaze u okviru evropske ili vanevropske razmene, a neki žele da nauče naš jezik jer iz različitih razloga žive u Srbiji.