Amerikanci spas od koronavirusa nalaze i u bunkerima

Većina porodica koje su odlučile kupe ove bunkere u Južnoj Dakoti i tamo se presele nadaju se da će borba s koronavirusom proći za nekoliko nedelja i da će se vratiti normalnom životu. Jedna porodica, pak, spremna je da u bunkeru provede i više godina, ukoliko to bude potrebno.

Porodica Gembala je pre nekoliko godina kupila ovo bivše vojno skladište napravljeno od betona i čelika. Na nekadašnjem vojnom terenu dostupno je 575 takvih bunkera koji su se do 1967. godine koristili kao skladišta bombi i municije.

Svi bunkeri su potpuno autonomni od javne infrastrukturne mreže. Porodica Gembala ima sopstvene izvore napajanja, što solarne, što uz pomoć generatora na vetar. Imaju dovoljno tekuće vode i trajne i konzervisane hrane koja im može potrajati najmanje dve godine.

Majkl Gembala, građevinac iz Indijane, preselio se sa porodicom u bunker prošle nedelje. U ekskluzivnom intervjuu za Raša tudej iz svog skloništa, pokušao je objasni svoje motive da se odluči na taj potez.

„Činjenica je da je ovo neobična odluka, ali naša ćerka je pre nekoliko godina doživela stravičnu nesreću i mi kao roditelji smo shvatili da ne možemo sve da držimo pod kontrolom. Nažalost, bili smo u prilici da se uverimo kako život može da se iz korena promeni u trenutku. Pitali smo se šta je to što bismo mogli da učinima da zaštitimo svoju decu i porodicu ukoliko se u svetu dogodi nešto nepredviđeno. Ako ima smisla uplaćivati životno osiguranje, osigurati automobil, zašto onda ne bi imalo smisla da se neko obezbedi i na ovaj način“, pita se Gembala.

Njegova porodica je krajem marta napustila svoj dom u Indijani i otišla u bunker, samo četiri sata pre nego što je objavljeno stanje epidemije. Za sada su svi dobro, mada se Gembalova supruga brine za baku i dedu jer je čula da je tetka koja živi sa njima obolela od Kovida-19.

„Samo smo želeli da što bolje zaštitimo našu porodicu na bilo koji način. Nedavno nam se pridružilo i četvoro naših unuka“, kaže Megan Gembala.

Ovi bunkeri se nalaze u udaljenom selu i građeni su na terenu koji je potpuno zaštićen od poplava.

„Nalazimo se na najbezbednijem mestu usred nedođije. Osim toga, u ovoj državi ima samo stotinak obolelih. Spakovali smo se za četiri sata i otišli samo par sati pre nego što su u Indijani uvedene mere izolacije. Ostajemo ovde dok god bude bilo potrebno. Imamo hrane za nekoliko godina“, naglašava Majkl.

Kompanija „Vivos" koja upravlja ovom lokacijom oglašava se kao „rezervni plan za čovečanstvo". Za 35.000 dolara postaje se vlasnik bunkera u obliku školjke koji svako može da uredi po svom ukusu. Za sređivanje prostora se, po nekim procenama, potroši od 30.000 do 150.000 dolara.

Pojedini imaju raskošna kupatila, kompletno opremljene dnevne sobe i više spavaćih soba, a sudeći po fotografijama koje se mogu videti na „Vivosovoj“ veb-stranici, neki od bunkera koji poseduju teretanu, bazen, bioskop ili bar, mogli bi se svrstati u kategoriju hotela sa četiri zvezdice.

Majkl Gembala je građevinski preduzimač i ima svoje malo preduzeće, tako da je sam mogao da sredi svoj bunker. Megan mu pomaže u vođenju posla i nastavlja sa školovanjem svoje dvoje dece, što je i do sada radila u Indijani.

Mnogi bi pomislili da je porodica Gembala, u najmanju ruku, neobična, zato što je kupila bunker, ali prema „Vivosu“, oni uošte nisu usamljeni u toj odluci, jer je prodaja u odnosu na prošlu godinu porasla za 500 odsto, a broj zainteresovanih od pojave pandemije je porastao za hiljadu odsto. U kompaniji planiraju da obezbede nove lokacije u Nemačkoj i Aziji.

Majkl priznaje da su mnogi njegovi prijatelji bili vrlo sumnjičavi prema njegovim namerama.

„Niko ovo nije očekivao. Upravo zbog takvih stvari supruga i ja smo na vreme planirali da sebi obezbedimo sigurno sklonište. Voleo bih da sada i drugi shvate da im je ovo potrebno“, dodaje Majkl.

Porodica Gembala ne optužuje ni američku vladu, ni predsednika Trampa da nisu učinili dovoljno da zaštite svoje građane. Smatraju da nijedan lider ne može biti odgovoran za svakog građanina ponaosob.

„Naši politički stavovi su jedna stvar, ali vlada je vlada. Mislim da ljudi pogrešno misle da će vlada svakome pomoći, ali to se neće desiti. Nijedna vlada to nije sposobna da uradi. Imali smo i uragan 'Katrinu', pa kada se vlada umešala, nastao je još veći haos. Ljudi stvarno ne vide stvarnost onako kako bi trebalo. Jedna porodica nijednoj vladi na svetu ne znači ništa. Postoji lažno osećanje sigurnosti, i to ne samo u ovoj, već u svim zemljama“, veruje Majkl Gembala.