Kada ćemo se ponovo odvažiti da krenemo na turistička putovanja

Zapanjujuće razmere pandemije koronavirusa nanele su mnogo štete u raznim delatnostima, između ostalog, i u turizmu, ali stručnjaci veruju da će se ova grana oporaviti, kao što je uspevala i ranije.

„Kod ljudi nije došlo do toga da više ne žele da putuju, ali sigurno je da će u budućnosti to činiti sa mnogo više opreza“, smatra Adam Blejk, profesor ekonomije i rukovodilac istraživačkog centra za turizam i hotelijerstvo na Univerzitetu Bornmut u Velikoj Britaniji.

Biće potrebno ljude uveriti ne samo da je bezbedno putovati, već će morati da postoje i dokazi za to, dodaje profesor.

Za sada se još uvek ne zna kada će i kako proći ova pandemija, ali kada se stanje javnog zdravlja jednog dana popravi, putnici će sigurno očekivati mnogo niže cene da bi se ohrabrili da ponovo krenu na putovanja, navode svetski analitičari.

Postoji nekoliko stvari koje će putnici sigurno primetiti kada turizam i prevoz krenu putem oporavka.

Krstarenja će biti jeftina, ali možda neće privući nove putnike

Putnici koji vole krstarenja sigurno će imati sreće sa vrlo povoljnim cenama usluga kada plovidbe ponovo krenu, tvrdi Kristofer Anderson, profesor sa Univerziteta Kornel.

Međutim, izazov će biti kako privući nove turiste koji bi se odvažili na ovakvo putovanje, što će biti od suštinskog značaja za opstanak ovih kompanija, posebno posle svih nedaća koje su zadesile putnike na ovim „plovećim hotelima“ tokom pandemije koronavirusa.

Profesor Anderson, čak, predlaže da bi možda trebalo razmišljati o rekonstrukciji pojedinih plovila koja su još u izgradnji tako što bi kabine za smeštaj bile mnogo veće, a samim tim bi se smanjio broj putnika, što bi možda moglo da bude privlačno za buduće turiste. Pored toga, predlaže profesor, možda bi nove putnike privuklo i to da će ishrana više biti po principu a la kart, a ne švedskog stola.

Mnogo više pažnje će se obraćati na čistoću

„Svi, bilo da se radi o krstarenju, hostelima, pansionima ili hotelima, moraće iz korena da promene svoj odnos prema čistoći prostora koji gosti koriste ili dolaze u dodir, kako bi povećali nivo osećaja bezbednosti kod gostiju“, uveren je profesor.

Jan Frajtag, potpredsednik odeljenja Lodging Insights kompanije koja se bavi analizom ugostiteljskih usluga, takođe podvlači značaj sanitarnih zahteva, dodajući da će biti neophodno da se preduzmu nove i vidljive mere.

Bez obzira koje mere će neko preduzeti – bilo da postave sredstva za dezinfekciju ruku svuda naokolo, bilo da redovno dezinfikuju sve površine, ugostitelji će morati na vrlo očigledan način da poruče „Evo šta sve preduzimamo da biste vi bili bezbedni“, naglašava Frajtag.

Cene hotelskog smeštaja će biti znatno niže

Cene u hotelima u Sjedinjenim Državama pale su za 30 odsto od 21. marta, i po mišljenju Frajtaga još će padati pre nego što počnu ponovo da rastu.

Kako nam govore iskustva iz prošlosti, u vremenima velike nesigurnosti, koja je vladala na primer 2001. godine posle napada od 11. septembra ili po završetku recesije iz 2009, bilo je potrebno dvostruko duže vremena da se cene hotelskog smeštaja vrate na pređašnji nivo, nego što im je bilo potrebno da padnu na najnižu tačku, kaže Frajtag.

Verovatno neće doći do kolapsa bilo kog segmenta američkog hotelijerstva, procenjuje profesor, ali će doći do promena unutar sistema koje će za goste biti nevidljive.

Putnici će se osećati sigurnije u hotelima nego u iznajmljenim apartmanima

Profesor Anderson smatra da će slamka spasa za hotelijere možda biti činjenica da će se putnici osećati nesigurnije u alternativnim vidovima smeštaja, poput onog koji se može obezbediti preko Erbienbija (Airbnb) i drugih sličnih platformi, jer će vlasnici ovih smeštajnih kapaciteta imati više problema da dokažu sanitarnu bezbednost. Tako da analitičari Erbienbiju predviđaju nešto gore dane.

Ljudi će radije leteti ako cene budu niže, a avioni manje popunjeni

Mnogi će od sada radije putovati avionima na letovima koji nisu krcati, tako da bi aviokompanije morale ozbiljno da razmisle o tome da srednji red sedišta bude prazan i da cene budu dramatično niže nego prošlog leta, naglašava profesor Anderson.

Nekoliko kompanija je još prošle nedelje najavilo namere da iz ponude izbaci određenu hranu i pića kako bi smanjili troškove, kao i da će izvaditi srednji red sedišta kako bi razmak među putnicima bio veći.

Anderson predviđa da će se broj putnika na poslovnim letovima najpre uvećati, potom na domaćim turističkim relacijama, dok će se prekookeanske linije najteže vratiti nekadašnjem broju putnika.

Oporavku avio-kompanija će najviše doprineti poslovna putovanja

Mada su se mnoge kompanije snašle i organizovale sastanke preko interneta, profesor Anderson očekuje da će želja za direktnim poslovnim kontaktima ipak prevagnuti, što će podstaći oporavak avio-kompanija.

„Ljudima je ipak neophodna interakcija i moguće je da će ova pauza upravo doprineti da se broj poslovnih putovanja po prestanku pandemije značajno poveća, što će pomoći avioprevoznicima da ponovo stanu na noge“, kaže Anderson.

Putnici će, bar jedno vreme, imati mogućnost mnogo fleksibilnijih rezervacija

Anderson očekuje da će avio-kompanije – koje su pružale brojne olakšice i omogućavale produženje rezervacija kako je epidemija napredovala – i dalje će biti manje stroge u naplaćivanju taksi zbog otkazivanja letova i promena termina putovanja – bar na neko vreme.

„Ali kad budemo ušli u 2021. godinu, verujem da će se stvari vratiti na staro“, dodaje Anderson.

Više pažnje će se poklanjati zaštiti životne sredine

Sreća u nesreći u ovoj krizi je i to što nam se pružila prilika da neka pitanja stanja životne sredine, o kojima smo se do početka pandemije toliko sporili, konačno budu rešena. Više pažnje će se posvetiti problemima preteranog broja turista, zagađenja okoline, održivih vidova transporta i slično, nada se Piter Grinberg.

„Vratićemo se putovanjima, ali na mnogo odgovorniji i etičniji način kada se ova kriza završi“, veruje Grinberg.