Čuvanje arhitektonskog nasleđa - moderni kompleksi i nove zgrade u duhu prošlog vremena

Na mestu gde je začet centar tekstilne industrije "Prvo kraljevsko povlašćeno preduzeće za preradu kudelje i pamuka" krajem 19. veka, na dva hektara niče kompleks od 500 modernih stanova, vredan 130 miliona evra, u kome su sačuvani originalni istorijski segmenti industrijske arhitekture.

"Zgrada sa podrumom, sa pruskim svodom, prizemljem i originalnim zidovima od opeke je sačuvana u celini i biće rekonstruisana, sanirana pre svega rekonstruisana i uklopljena u jedan novi komercijalni objekat koji će se nalaziti na samom frontu kompleksa", kaže dr Ljiljana Blagojević, arhitekta iz "Deka inženjeringa".

I na mestu nekadašnje američke ambasade u ulici Kneza Miloša nove zgrade su u duhu prošlih vremena.

"Na nama je da sačuvamo ono što je ostalo, grad je dodatne mere predvideo, a te mere se ogledaju u tome da će se kroz sadašnji plan generalne regulacije koji je trenutno u izradi od strane Zavoda za urbanizam grada Beograda biti uvršten čitav spisak koji je predložio Gradski zavod za zaštitu spomenika, on sadrži preko 500 pojedinačnih objekata", rekao je gradski urbanista Grada Beograda, arhitekta Marko Stojčić.

Pošto su čitave ulice i delovi grada dobili status kulturnog dobra, prostorno kulturno-istorijske celine, rekonstruisane su najlepše fasade na zdanjima rađenim između dva rata. Nedavno su i Terazije proglašene kulturno-istorijskom celinom Beograda.

"U 21. veku posebno je to važno. Kako zapravo čuvamo identitet jednog grada jer je tradicija i u stvari njegova duša i ne možemo da idemo protiv toga imamo oko nas strašno puno globalne arhitekture, one koja se nalazi svugde, oni su potpuno jednaki u čitavom svetu. Tako da je svako čuvanje i identiteta esencijalno za jedan grad", izjavila je dr Eva Vaništa Lazarević, prof. Arhitekstonskog fakulteta u Beogradu.

U naredne tri godine radiće se na tome kako da se bolje iskoristi industrijsko nasleđe starih brodogradilišta i sličnih objekata pored Save i Dunava.